Ja znam. Sve što ti želiš. Sve što radiš. Sve kuda ideš. Sve koje znaš. Ja znam san koji sanjaš stalno. Ja znam reč koju želiš da čuješ. Ja znam tvoj najdublje sakriven strah. Ja znam sve. Sve što je napisano na tvom licu. Sve što je zabeleženo u tvojim očima. Kao prozorima. Sećanja. Strahovi. Romanse.

Ja znam misli. Misli koje te posećuju. Misli koje pozivaju na odgovornost. Savest. Ustajale misli. Kao kakva žabokrečina. Koliko vremana treba da se nova ideja primi. Da poraste. Možda je potrebna kiša. Da drveće poraste. Kiša koja se sliva niz moje lice. Telo. Voda. Kapljice koje kuže. Miluju. Golicaju. Kako je dobra. Čista. Prolazne misli. Kao letnji pljusak. Tu su samo nekoliko minuta. Kad prođu. Ostaje tako svež vazduh. Više ništa nije važno sem disanja. Uzdaha. Izdaha.

Ja znam osećaje. Osećaji što pucketaju od elektriciteta. Što se zavlače u svaki deo tela. Osećaji koji čine da celo telo gori. Od njih se osecaš tako živa. Zarad njih se borim. Zarad njih, gledam svoja posla.

Misliš. To je karakter. Smešna iluzija. Već vidim kako glavni madionicar prikazuje da nisi tamo gde svi očekuju. Već vidim kako te izvlaci iz šešira. Već ga vidim kako te drži za uši. Svi oduševljeno plješcu.

Jedino zecu nije jasno zašto.

Sanjaš. Strahuješ. Misliš. Osećaš. Plačeš. Znaš.

Umireš.

* * * * *

VERA

kome verovati

licemerju koje se ulizuje duši

lopovu koji krade tude perje i njime se kiti

senkama koje uzbuduju maštu

grabežljivcima koji bi da na ruševinama tebe

izgrade spomenik svog trijumfa

kome verovati

osecajima
mislima
rečima
delima...
rukama
jeziku
očima
srcu...
kome?
* * * * *

Image and video hosting by TinyPic

Hapy end ne može da izostane!? Negde postoji pristojan, dobar i pametan dečko koji će biti savršen, i prići će ti i reći ti čudesne reči samo jednim pogledom. Ući ce u tvoj život kao Donžuan a pokazaće se da je Bond. Romantičar snažniji od stene, brži od lokomotive, u stanju je da preskoči visoku zgradu... I otići će. Kao svaki heroj, što mora da ode. Otići će u tvoj svet mašte. Tamo gde on najbolje živi. A ti ćeš kao svaka heroina ostati sama i uplakana. Vetar je tu da briše suze. Provalija je tu da te pozove. Ali bićeš čvrsta, i odlučna, znajući da si volela. Priklonićeš se prvom frajeru koji te pozove i ostati sa njim. A kad dođe vreme, i nikad zaboravljeni, kaže, oprosti mi. Oprostićeš mu...

Zar to ne bi neki film?... Ili knjiga?... Životna priča?... Ludost?... Ma ne! Kao da sam čuo tu priču. Gde neko šeta unaokolo po srcima kao po smeću. Obrisao sam lice. Da nisam možda ja taj?! Onaj koji veruje... Ko je to zaključao ljudima srca? Ko je oteo dobru volju? Kako to da je nema na pijaci? Koliko bi bilo dugo cenkanje za gram nade? Sve se dalo u bescenje...

Meškoljiš se u mojim rukama. Dobro si me naučila gde su ti slabe tačke. Mazim kosu tvoju... Ležiš na mojim grudima i čuješ moje otkucaje srca, disanje. Hoćeš li moći preživeti uzdah, koji se otme iz mojih grudi, znajući da nije tebi namenjen???

Zadržacu reči. Poslušaću savet pesnika. Ćuti ne govori. Pusti misli da ponosno teku. Pusti da bar jednom ostetimo kako smo u pravu...

Zašto mi deda reče? ''Sine, nikad ne biraj riđokosu, takve donose samo bol. Takve nikad nisu tu.''

* * * * *

DUBOKO U OČIMA

pogledaj u moje oči

i reci mi šta vidiš u mojoj duši

svaki put kad pogledam u ogledalo vidim tebe

pa kaži mi gde si

kako da dođem do tebe...

zalud kitim dušu svoju

zalud se nameštam za govor

ostavi kući svoju nagizdanu lepotu

i donesi mi buket bola

sveže ubranog iz tvog srca

e da bi zanao da nije zalud

* * * * *

Image and video hosting by TinyPic

U sobi je sve tako svetlo. Kristalno jasno. Zidovi su blještavo beli. Niz njih curi voda u malim kapljicama. Moje suze ili znoj. Kroz njih se čuju jauci, bojni pokliči, smeh, žamor... Poluglasano i nerazumljivo. Moja duša luta ovom sobom tražeci svoje telo. Kao da je slepa. Pa ja sam ovde! Zar se ne vidim. Na podu moje svesti. Gde su igračke. Poređane bezsmisleno. Kao lego kocice. Pravim kulu. Šarenu. Srušim je pa napravim drugu. Kula u kojoj niko stanovati ne može. Tvrdava. Razgledao sam ih po svetu. Sve su osvojene i napuštene. Samo je pitanje vremena kada će i moja pasti. U ruke prijatelja ili neprijatelja? I igram se kao malo dete. Zadubljen u svoju igru. Lutke i vojnike. Mozaike. Zato, ne dodiruj moje igračke. Ne diraj moje misli i osećaje. Ako ne znaš da se igraš, ostavi me. Ne prilazi mi ni kad se smeškam. Jer ti se ne osmehujem.

Na smrt uplašena svoje usamljenosti moja duša se pocepala na dva dela. Samo da ne bi bila usamljena. Pa razgovara sama sa sobom. Izbezumljena od bola trči po sobi kao lud pacijent. Vičući, pevajući, plešući, uralajući. Milujući vazduh. Grleći hladne zidove. Ljubeći rešetke. Zauvek utamničen sa sobom.

Ja zanemeh pred tobom. Toliko si lepa. A ti kao da gledaš slabost. Slatke reči. Kako si? Biće bolje. Onda si zatvorila i zaključala vrata. Svog srca. Mahnula. Brzo se udaljila koracima koji odjekuju hodnikom. Ostavivši meni nekoliko kapi iz tvog srca. Kao lek. Tri puta dnevno po jednu kašiku ljubavi tvoje. Tek toliko da preživiim i ovaj dan. Nikad potpuno izlečen. Nikad opijen.

 

* * * * *

 

U BOJ

 

zastave lepršaju vazduhom

bojni pokliči

jauci ranjenih

ja mislim na tebe što me čekaš

i suludo trčim u centar bitke

da se nikad ne postidiš

jer dostojno jeste

a kad dođeš da me sakupiš

i svaku kosku poljubiš i zbrojiš

seti se! ne voleh ništa drugo do tebe...

NIŠTA...

 

Image and video hosting by TinyPic

Gledam svoju bol u tuđim očima

I kažem sebi gledajući tebe

Najveća muka koju ima dobar čovek je

To što sam sebi izgleda većma najluđi

Ili je to ceo svet

Znaš kakva je radost

Sresti još jednog "ludaka"

:-)

A kad se jednom preboli svet opsena

Nikad se više

Nizašta

Nećeš vratiti u njega

 

Image and video hosting by TinyPic
Image and video hosting by TinyPic

Ne bih sad pričao o tome. Znaš kako je lako sve zamisliti, izmaštati. Da. I sve bude tako lepo. I ti budeš lepa, kao nikad. Malo je razloga u tome, videti, čuti, osetiti...

Kao džinovska veš mašina, koja se vrti sve dok ne ispere i posednji trag blata sa mene. Centrifuga. Ili loto bubanj. Možda si upravo ti srećani dobitnik. Poštovana publiko, dragi gledoaci, slušaoci, posetioci... 1.000.000!!! Pa kupio bih... pa ne znam. Milion puta sam razmišljao o tome. Ali nikad nisam rekao, to i to bi uradio i tačka. Svaki put iznova dodaš nešto. Nov prljav veš, ili turbo pogon za mašinu.

Mali ljudi. Pa prepirke. Kritike, o da, da znaš samo! Prvo se zamisle, i požele nešto. Onda se daju u planiranje, i tu već počne svađa. A tek kad se počne deliti plen, nagrada, to je već džumbus.

I opet iznova. Dugmići! Čemu li ovaj služi. Klik! Sistem down, sisetm down... Aha! Znači to je za to. A šta je sa onim što ih ne mogu dohvatiti, oni što su mi van domašaja prstiju. Merdevine! Da! To je to, merdevine! Odkud ti merdevine ovde? Vidiš, tako već počinje svađa.

Brzo se umirimo. Ćutimo i sedimo. Neko zapali vatru pa se grejemo. Čudna skupina. Raznorazni likovi, da ne poveruješ. Pogledaš, misliš stranac, a ono tvoje oči ima. Znaš, ne oči nego pogled, ali tako se kaže. Ili se ne kaže. Pogledaš malo bolje, ma jeste, ma nije... Ma jeste! A, u! I onda te već prođu žmarci celim telom. Dlake ti se nakostreše kao da si... Baba mi je pričala da je kao dete išla ovcama, i nekoliko puta je osetila takvu jezu da se skoro skamenila. Svaki put je bila sigurna da je u blizini bio vuk. Pravi divlji vuk. Jednom mu je i oči videla kako svetle u mraku. E da oči! Hteo sam ti pre reći da ne gledaš uvek sve i svašta. Neke slike ne možeš izbrisati kasnije koliko god se trudio, a podilazi te jeza od njih, kao baku od vuka. Čak iako se sve one vrte brzinom centrifuge u loto bubnju uvek nekako izađu da se pokažu kao dobina kombinacija. Jako čudno!

Prostrani hodnici, uglavnom hladni. Zašto? Pa zato što su se ova nekolicina skupili oko vatre i raspredaju. Sećaš se?! I nema nikog u hodnicima. Samo promaja i mrak. A trebalo bi da struje, kao varnice. Užurbani! Gde smo stavili datum kad je rođena. Ima li iko pojma? Aloooooo, ljudi??? Upropastićemo sve ako zaboravimo da čestitamo rođendan. Pa izvuci neki iz bubnja. Da vidimo dragi gledaoci koja je dobitna kombinacija za dans. 21-07-19-78. Jeli to? Provera molim, provera??? Brzo, dajte brzo proveru! Igraćemo se asocijacija. Prošli put je bilo sunčano. Znači leto, proleće. Zelenilo, i kupali smo se predhodni dan. Znači sigurno leto. Jel imamo još neki datum na raspolaganju? Imamo i 02-08-19-77. Možda je taj?...

No, nema nikog. Samo promaja. Juče je bilo gužve. Rekla je da sam Anđeo. Šta bi Anđeo radio na ovakom mestu. Poludeo bi? Možda i ne bi. Navikne se. Kad se sve vrti, navikneš se. Tačno znaš, sad će predpranje, iskuvavanje, pranje, ceđenje. Aloooo, dajte molim vas, moooliiiim... Rođendan! Što si zapeo kao strvina, daj mi da pogledam taj datum. To je taj! Evo ti i asocijacije pored njega, mnogo zgodne noge i slonovsko dupe. Aaaaaaaa!!!!! Koji je kreten stavio slonovsko dupe kao asocijaciju za njen rođendan? Verovatno si ti. Nisam! Jesi prizanaj, samo si ti dovoljno pokvaren da tako nešto učiniš. Pa šta?! Ona ionako nikad neće saznati. Niko joj neće reći. Ja ću! Šta ćeš ti? Reći ću joj, da ima slonovsko dupe. Jesi li ti normalan?! Sad ćemo te likvidirati! Ja sam za linč. A tebe ćemo da linčujemo. Zašto mene? Jer si naopak i zao. Bum! Eto, ubio sam ga. Zašto? Zato. Odvuću ga napolje da se ne raspada ovde. Tras! Što si zatvorio vrata? Možda neko naiđe? Ostavio sam cedulju da je otvoreno, iako su vrata zatvorena. Znaš, promaja.

Ljudi, šta ćemo za rođendan? Opet ovaj. Zar te nismo ubili? Ne serite. Znaš da je nemoguće ubiti me. Ja sam besmrtan. Stvarno? Da, kao da vi to ne znate, pa i vi ste. I sad ćeš nam stalno dosađivati. Neću. Dajte mi moju svrhu i sve će biti OK. Da li? Kako svima da dam svrhu, mnogo nas je ovde. Neko mora da umre, inače ćemo se svi ugušiti. Neka on crkne. Što baš je? Što da ne?! Neću ja, ajde ti. Ček, ček... Izvlačićemo iz bubnja. Da vidimo. Slonovsko dupe treba da umre. Ma jeli? Ja jesam stavio sliku slonovskog dupeta ali sam stavio i jako zgodne noge. To bi joj se svidelo garant. Samo prećuti dupe. Pa lepo je. Jeste, ali što slonovsko, uopšte i ne liči na slnovsko? Više je kao dve bundeve? Nije. Jeste! Nije. Jeste! Nije i tačka! Možda je zbog trenerke. Ne verujem.

Bacite ga kroz prozor. Ne možemo. Što? Pa kreten koji je gradio ovu kuću napravio je prozore u podrumu. Genije, suvi genije. Pa kad je budala i nije hteo da sluša. A vrata je stavio na krov. Zato smo i otišli u ovu pećinu. Vatrica. Pa kako ćemo da ga se rešimo. Pusti babinog vuka na njega.

Ja bih da plešem. S kim? Niko ovde ne zna da pleše. A meni se baš pleše, na zamrznutom jezeru po mesečini. Pa sve onako belo i svetlo. Pa to nije ples već klizanje. A ona ima sve svileno, pa leti oko nje kao... Kao šta? I plešemo, i plešemo. I sve tako. Dokle bre tako? Šta je sa tobom? Je si li bolestan? Šta kad bi propali u vodu. A? I ona umre od hladnoće? A? Ne bih se ja igrao sa tim. Kukavice! Neka sam ja kukavica, bolje i bezbedna kukavica, nego mrtav heroj.

Ćuti! Zar vi nikad ne prestajete da pričate? Makar za trenutak? Šta je bre sa vama? Otud ti? Tek sad si se probudio, a? A mi smo ovde odvajkada. Mada niko ne zna ko je došao prvi i šta se desilo sa njim. Možda smo ga ubili. Ili je otišao?! Je li otišao? Možda, ne znam.

Primirje. Važi?! Dovešću ja vas u red. Pogle, bič. Od kud ti? Gde si ga našao? Baš je dobar. Švic! Eeeeej! Švic, švic. Mir, red bre, ima da se uspostavi red. Neću ni muvu da čujem. Kakav je ovo vašar ovde bre. Zar se tako priprema rođendan. Planduje se, a? Nije tačno, odvešćemo je na jezero i plesaćemo celu noć. Zar to nije sjajna ideja. Čisto sumnjam da je još neko uradio nešto slično. Aha! Švic! Jesi li ti normalan bre, ovog na giljotinu, odmah. Zaleđeno jezero u julu?! Kakva budala?!?! Odubite mu glavu, nije toliko besmrtan. Zviz, sec! Gotovo. Što si ga ubio, on je imao makar neku ideju. Šta ti imaš? Praznu glavu, a?

Red, bre, bagro, red!!! Sad ćete videti kako se zavodi red u ovu ludost. Nema više igri na sreću. Sad malo glavom. Da se poturi dupe, kičma malo da zaboli. Svi bi da budu filozofi i da za to još budu plaćeni. Vidi ti lezilebovića. Rudnik je za vas. Ne bi vam palo na pamet da se raspravljate. 10 sati pikamerom i sve bi bilo OK.

Bože ludaka! Samo kad ode. Kud je otišao? Ma ko će ga znati. Samo nek ide.

Image and video hosting by TinyPic

(moram da se uozbiljim, malo... pa tako onda...)

 

Gledajući razne gluposti koje ljudi rade, od kojih je Jackass vrh, i za šta su sve ljudi sposobni da urade ne bi li... Ne znam tačno šta, ali predpostavljam da žele da se osete živima, uzbuđenima, važnim... Krajnja granica je da se i smrt prihvata kao nešto jako inspirativno i lepo(?!).

Znam enormnu količinu ljudi koji preterano seru kako im je teško i još više onih koji, zaraženi besmislom, pokušavaju da budu ravnodušno nezainteresovani (cool). Ah, ta dosada?!

Previše ljudi glumi da je sa 20-30 doživelo i proživelo sav bol i svu nesreću, i da nikad neće uspeti da se oporave. Još više ih je koji glume da su probali sve i sve im je jasno, pa im je sve postalo preterano dosadno. Tragično je gledati ljude kako su već odavno prešli u apatiju. Još tužnije je kad pokušam sa tim ljudima da podelim neku svoju mini pobedu, radost ili uspeh, a njima je sve tako ravno i bezveze...

I jedni i drugi čekaju neku enormnu količinu uzbuđenja i dešavanja da ih pokrene. Da počne svet da se vrti oko njih. Čak i kad bi se desilo tako nešto, to bi ih pokrenulo za celu dužinu dupeta. Toliko bi ih to držalo da bi ustali i premestili se sa jedne noge na drugu.

Otvorite samo priču sa bilo kim u vozu, autobusu, bilo gde (ne bih da generalizujem, i to podvlačim)... Sledi vam pregršt kukanja kako živimo u jadnoj državi sa političarima lopovima, potkupljenom i korumpiranom od čistačice do predsednika administracijom. Kao da svi imaju neku drugu državu u rukavu, i čim ova pukne oni će da je istresu na sto i dobiju igru. Za sve je kriv "tamo neki", dok dotični ni testisima ne mrdaju da bilo šta urade.

"kakav narod takva država"

Ovo o čem vam pričam nije tinjedžersko kukanje i suočavanje sa stvarnim svetom. Ovo su odrasli ljudi.

Zašto im (nam) nije dovoljno ono što imamo? Mogao bih pokušati da vam objasnim i uzroke i posledice, ali ne sad i ne ovde. Ostaćemo za sada na ovom kursu.

Da se ne lažemo, i ja ponekad spadam u grupu lelemuda koji najstrašnije kukaju kako su slomljeni, jadni, bedni, tužni, ogorčeni, izrabljeni, napaćeni, istraumirani... Kme, kme, kme... Jednina razlika koju vidim između nas, jeste da se ja te maksime ne držim ko pijan plota. Iskukam se koliko je potrebno s vremena na vreme i ko svaka pošteno kmezava i kenjkava osoba na kraju dana saberem da sam i dobro prošao. Naročito pošto me dnevnik "ubedi", da sam mogao završiti kao član nekog ozloglašenog klana ili porodice, neke političke partije ili ratni zločinac, da sam se jednostavno mogao naći u pogrešno vreme na pogrešnom mestu... I tako dalje, odaberite bilo koju vest sa "vesti", pa se pokušajte udobno smestiti u bilo koju od tih priča.

Trudim se da sa društvom ostanem u dobrim odnosima i da im stavim do znanja da mogu računati na mene ako im zatrebam. Pokušavam da se zaljubim, i to onako da uši otpadaju. Pa da prestanem pričati sve one iste priče, "kao nema normalnih ljudi", "kako je teško održati vezu" i ostale kme, kme, kme zavitlancije.

Cenim da sa svjih 30-ak imam vremena ispred sebe da mi stvari postanu tragične i dosadne. Još uvek je rano za penzionerska ispravljanja krivih drina. Zato sam rešio da smanjim kuknjavu zbog stvari koje želim da imam a nemam ih. Ne kukam nad sopstvenom tragičnošću i ostalim melodramskim glupostima. Ili ću promeniti nešto ili me se ne tiče. Brinu me ti ljudi kojima je kuknjava postala način života, a deviza "takva je situacija, kriza ovo-ono" životna filozofija.

Image and video hosting by TinyPic

 

DA SE PRIDRUŽIM NA OVOJ ŽELJE, ČESTITKE I POZDRAVI... OKOLO TAJ ROĐOŠ

CoolLaughingTongue out

Za našeg cenjenog kolegu nešto mnogo evropski...

Za početak, četri (po potrebi i više) ŠPANSKA zida... čisto da ima gde da se skloni od kiše...

Image and video hosting by TinyPic

Zatim, u kući, FRANCUSKI krevet...

Image and video hosting by TinyPic

 jelte, da ima gde da odmori...

Image and video hosting by TinyPic

dalje postavljamo jedan ŠVEDSKI sto....

Image and video hosting by TinyPic

sa...

Image and video hosting by TinyPic

i naravno POLJSKI WC...

Image and video hosting by TinyPic

 i pošto danas nema ništa bez Kineza, jedan KINESKI zid protivu komaraca... Wink

Image and video hosting by TinyPic

 OSTALIM KOLEGAMA KOJI SU SE PRIDRUŽILI SLAVLJU PRIJATNO POPODNE...

 Image and video hosting by TinyPic

Nemoj žuriti, rješavaj jedan po jedan odgovor.

Nemoj varati!

Jesi li lijep?

1) Da (1 bod)

2) Ne (0 boda)

Jesi li pametan?

3) Da (1 bod)

4) Ne (0 boda)

Rješenje:

2 boda: ti si lijep i pametan

0 boda: nisi ni lijep ni pametan

1 bod: il si lijep il si pametan

 

 

Image and video hosting by TinyPic

Menjam budućnost. Osećam kako utičem na leptire (Efekat leptira). Stvorenja iz haosa.

Mislio sam nešto da ipak skuvam kafu. Ne pijem je, ali volim da je kuvam. Lepo miriše. Kao tvoja kosa. Nekad. Pa kao vreo napitak prostrujim tvojim stomakom. Igram se sa kosom kao sa leptirovima.

 

mali leptir

što šarena krila ima

leteo je kao da nikad više neće

bez saznanja

zadovoljan sa svoja 24 časa

života

 

san za jedan dan

 

Ne bi to bio problem da ti toliko ne patiš za tugom. Radije ćeš da zadržiš svoje misli, koje ćeš ionako rasterati metlom i tući bičem kroz koju godinu, nego da... Znaš, pustiš sve da teče.

Treba sve odbaciti zarad ljubavi. Znaš ti to, kad gledaš glupiranja na platnu. Za koja si sigurna da će godinama nestati. Ljubav neće, i to znaš. Ona je naš komad večnosti u ovom vremenu.

 

sunce sija

bez obzira da li se ti smeješ

ili plačeš

sunce te greje

bez obzira da li se ti hladiš

ili...

 

Sakriješ se u svoja četri zida, i pustiš slike da igraju po njima. Opčinjena svojim fatamorganama. Tu gde ti jedina voliš samu sebe u milion likova i obličja. Iako znaš da ništa od toga nikad i nigde...

Voleti znači truditi se. Voleti ono oko čega se trudiš i truditi se oko onog što voliš. Pitaj majku ona to zna. Koliko truda i ljubavi ona ima za tebe. Ako te neko ne voli onako kako bi to ti htela, to ipak ne znači da te ne voli celim svojim bićem. Kao leptir, taj jedan svoj dan.

 

a pitam se

uveče kad kasno je

i znam da su leptiri već pri kraju svog života

da li su oni tada umorni

osećaju li

da stari su

i brzo će kraj.

 

Znao sam pre da je opišem, baš onako lepo. I pesmu da napišem, onako baš dobru.

Onda sam izgubio nadu da ću joj ikad izrecitovati neku od tih pesama, pa sam prestao i da ih smišljam. Kao i poze koje ću da zauzmem kad ih budem recitovao. To me pre beskrajno zabavljalo.

Ne znam zašto se to tako dešava, voleo bih da znam, ali ne znam.

Postajem sve detinjastiji.

Sve više me privlače najprostije stvari i najprostije reči. Izgubio sam svaku volju za prepirkama i pametovanjem. Neki bi rekli da sam se previše povukao u sebe. Mada mi to nikad nije bilo jasno. Kako izgleda biti otvoren. Ja  biram prema kome ću biti otvoren. Nikako prema svima. Smatram to i čojstvom i junaštvom. Em druge branim od sebe, em sebe branim od drugih. Uopšte ne vidim nešto loše u tome.

Pre je sve to...

Nije sve... Recimo komšija nije. On se promenio. Nekako ostario jako brzo, u nekoliko dana. Primetim, bore, jesu bore, nisu, ma jesu. Na licu bore, a koža prezrela. A on to ne primećuje. Ni malo. Ništa. I dalje se smeje i gleda me. Šta li sam sad to našao na njemu. Vidi da nešto nije kao pre. Pa nije. Nisi isti, ostario si, a da to nisi ni primetio. I ja sam.

Njene ruke isto tako. Stari. Ali ne bi da se to vidi. Kreme, puderi, koješta. Verovatno razmišlja i da se operiše koji put. Ja ne. Ne bih to. Seckanje i slične stvari zarad lepote. Ne. Produžiti mladost, zarad čega?

Uostalom i muzika se pogoršala. Sve manje tonova je u njoj. Sve manje zahteva. Nešto za glavu. Sve više buke. Deranja, nadglašavanja, znaš ono prodrati se jače nego ovaj pre tebe.

Nije ni tako. Hteo sam...

Možda i nisam, ali... U čemu je razlika. Ključna razlika. Uzvraćanje istom merom. Otvorenost, tolerancija. Tolerancija moje dupe! Samo umišljenost. Nema tu tolerancije, ničeg, pa ni nje. Ko samo izmišlja sve te reči.

Znaš. Teško je provaliti nekog ko je mnogo pročitao ili zna mnogo. A glup. Stvarno. Malo više vremena ti treba, ali skapiraš da... Nema ništa. Znaš. Samo praznina i glupost. Sve naopako postavljeno. Licemerno. Možda je i licemerno i dvolično. Bezvezno. Bled pokušaj da se uzdigne i izdvoji. Samo da znaš, svako to tumači na svoj način.

A nekad smo se igrali u pesku i pravili kuće i zamkove i pećine. Kući sam imao... Matori su pravili neku kuću u kojoj smo trebali da živimo. Nova, pored stare. Pa smo stalno imali peska. Svakakvog. A njabolji je bio onaj za malter, pa malo mokar, pa mogao si od njega da napraviš šta hoćeš. Stvarno. I sad, drug jedan, a bio je odlikaš, sve petice, pa je napravio zgrade, čak i sitni hleb. Ceo grad, mali autići, ulice, garaže. Bilo zanimljivo.

Sad mi samo zidaju zatvore. Znaš, vuku za rukav, ajde sa nama, mi smo najbolji, mi smo najlepši, mi znamo, bolji smo, mi razumemo... Šta to? Ne, stvarno, šta to razumeš? Praviš se pametniji nego što jesi. Staneš na moje rame, ili glavu, pa da se podigneš. Visok si, šta li? Skapirao si? Šta to, baš me zanima?

Onda se damo u trk. Sve niz ulicu. Biciklama, ceo kraj. Nema nas ceo dan. Obišli delove za koje nismo znali ni da postoje. Iza granica, znaš. Tamo preko brda, pa još jedno brdo, pa još... A sve isto. I tamo ljudi, ulice i kuće. Dvorišta. Žene prostiru veš u keceljama sa zavrnutim rukavima do laktova. K'o moja majka. Klinci, ne znam ih, nikad ih pre nisam video, ali odmah isteraju svoje bicikle na ulicu. Ajd sad. Trkanje. Nije fer, tvoja bicikla ima brzine moja nema, ima veće točkove...

Mnogo smo zezali jedno druga. Ponekad bi nam ga bilo stvarno žao. Jer je bio baš neki pekmez i razmaženko. Kme, kme, kme... Valja se po travi, kmeči do u besvest ako on ne pobedi. Onda ga svi gađamo. A imao je uvek najbolje klikere. Plače. Svi ste protiv mene. Ma jesmo li? Ili si ti protiv celog sveta. Kasnije je to skontao kao svoju posebnost. Znaš, posebno poseban.

Sad mi govori kako je on pronašao nešto. Sebe, istinu, šta li?! Znaš ono posebno. Mnogo pametno, a ja sam glup da to shvatim. Ma nisi ti pronašao ništa, nego mi i dalje prodaješ priču kako nemam prava da te gađam za fulju i nemam prava da čistim teren. Još uvek nisi oprostio tolike svoje poraze. Video si svojim očima, zar ne?

E sad bi rekao da brbljam bez veze, a znaš da nije tako. Kapiraš, a?