Mislio sam da si preko puta. Ali nisi bila. Nešto jeste. Kao senka. Kroz kišu. Jak letnji pljusak. A mene sve stvari i dešavanja podsećaju na umetnost. Odmah sam zamislio kako bi bila lepa slika nekog nadrealiste, može i realista, da te naslika kako onako stojiš sa kišobranom. A palo mi je na pamet i film, mogao sam da ti priđem pa da zaplešemo na kiši. Pustićemo neku muziku kroz zube.

Onda sam se opet setio. Nisi bila ti!

Nekako, u mom slučaju sve se svodi na šablone i klišea. Više se to i ne prepoznaje, zato sve češće bežim u umetnost. Knjige, slike, zvukove... Pa se pitam da se nisam navukao na umetnost. Viđao sam ljude koji su se navukli na svašta, na primer na pamet, pa čitaju, čitaju, čitaju dok ne skapaju. A glava im raste i raste i raste. A njihov ego, tek da vidiš. Ubeđuju sebe kako će pročitati još samo ovu knjigu i to je to, onda prestaju. Saznaće još samo ovo šta piše ovde i neće se više mučiti sa tim. Uskoro malo šta više može da ih dodirne. A uzbuđenje? Kakvo uzbuđenje?! Jesi ti normalan. Misliš da oni to mogu osetiti. Onako zaista kao dete kad dobije lepo zapakovan poklon za koji zna da je neka igračka. Ne, ne! Gubiš se brate. Nije to ovisnost. Kako bre da budeš ovisan o znanju?! Nisi to video. Ne znaš šta si propustio. Evo slučaj komšije. Znači u njegovom životu su postojale samo knjige, ne kažem, bilo je i seksa i laži i prevara, ali ničeg bez knjiga. Desetke redom od prvog do poslednjeg školovanja. Na drugoj godini fakulteta KRAŠ, sistem down. Vrati se doma sa totalno prslim mozgom, ali knjige ne pušta. I dalje čita. Ko zna šta je probala budala. Meni se to nikad ne bi desilo. To što si upravo rekao daje ti jako dobre preporuke da postaneš jako dobar ovisnik, upravo to "meni se to nikad ne bi desilo" je progutalo više ljudi od bilo čega drugog. Pa pogledaj bre malo bolje. Ovisnike o adrenalinu, o amfetaminu... Ovisnici o skupljanju markica, ovisnici o subotnjim utakmicama kod ortaka... Mislim, samo pokušaj da pogledaš malo bolje... Sve sam ovisnik do zavisnika.

Ne, ne. Nešto si ti tu pobrkao. Nemoguće je. Čak i kad bi bilo moguće, u svakom slučaju je bolje umetnost nego da si stvarno ovisnik o nekom bensedinu. Nije nego!?

E zato sam ja mislio da je ona preko puta, pod kišobranom. Rekoh sebi, "Bože kakav lep prizor", ali nije bila. Umetnost, shvataš li koliki sam ovisnik?