11.
Probudila se jako rano. Kroz prozor se videla samo bela mlečna magla. Sunce još uvek nije izašlo pa pogleda na sat. Fluorascentne kazaljke pokazaše da je deset do četri. Sve je nekako bilo izuzetno mirno. Nije joj bilo muka. Nije joj se mutilo u glavi. Sve je nekako bilo kristalno čisto i mirno. Iako magla nije izgledala ni malo dobronamerno. Ležala je u krevetu okrenuta prozoru i razmišljala. Pokušavala u sećanje da dozove sve ono što se desilo nekoliko dana u nazad.
Polako se izvukla ispod pokrivača i otišla do kupatila, zatim se vratila do kuhinje i natočila čašu vode, stavivši u nju dve kocke šećera. Uzela kašičicu i vratila se u sobu. Kuća je bila tiha, pa je hodala na vrhovima prstiju. Lagano je ušla nazad u sobu, svukla pokrivač sa kreveta i sela na fotelju pored prozora prekrivši se pokrivačem. Otpila je par gutljaja i stavila čašu na prozor. Gledala je kako sunce izlazi polako. Kako se polako rumeni horizont. Prvi put je sedela i gledala kako se sunce rađa. Bilo je veličanstveno. Magla se povlačila lagano.
U kući su čuli koraci. Lagani i približavali su se njenim vratima. Vrata se polako otvoriše i u sobu uđe majka. Pogleda u Katarinu „Što ne spavaš? Kako ti je?“ upita majka sa nekim osmehom stajajući na vratima. „Dobro mi je, sad me ništa ne boli. Ne mogu da spavam, naspavala sam se od juče.“ Doda Katarina. I stvarno, nekako se osećala kao da je sve prošlo i kao da se sve vraća na staro iako je znala  da nikad više ništa neće biti kao što je bilo. „Treba li ti šta?“ upita majka „Da skuvam čaj na plin?“. „Ne treba, idi ti spavaj, dobro sam ja, ne brini.“ Umirivala je Katarina majku. Majka je pogleda još jednom „Idi, idi... Još malo pa će da svane, da vidiš kakvo je lepo sunce tamo.“ Pokaza Katarina rukom u pravcu odakle je sunce izlazilo. Majka se malo nagnu kao da vidi, ali se samo nasmeši i dodade. „Došao ti je otac sinoć.“ Okrete se polako i zatvori vrata.
Katarina se opet okrete prema brdu iza kog je izlazilo sunce. Zapita se šta li Bogdan sad radi? Sigurno spava, onako sa onim njegovim osmehom na licu. Možda je sanja, zamisli u sebi i nasmeši se...
Katarina se trgu kad ču kako vrata zalupiše. Uh, pomisli, kad je opet zaspala. Pokuša da se pomeri na fotelji i oseti da joj je sva noga utrnula, kao i ruka koju je držala ispod glave. Krv poče da struji i oseti hiljade iglica u ruci i nozi. Skoro da jauknu, ali se suzdrža. Pokuša da se protegne i to samo pojača iglice. Polako se okrete na stranu pokuša da legne na krevet. Nekako se podiže i samo sede sa strane, onda se samo preturi na stranu. Drugom rukom protrlja ruku i nogu. I iglice polako nestajaše. Začu se zvona na crkvi i seti se da je danas Velika Gospojina. Vašar. I da je trebala da ide u crkvu. Danas će biti mnogo naroda. Ču kako se automobil upali. Pogleda kroz prozor i vide majku i oca kako odlaze. Prvi put nisu nju poveli na liturgiju i to joj mnogo bi krivo. Suze joj same kretoše niz lice. Samo su tekle jedna za drugom. Sakupi ruke na noge i uhvati kraj pidžame okreću ći ga u ruci. Sedela je tako neko vreme i gledala u svoje noge, pa u pod, napolje u brdo iznad kog je sunce već dobro izašlo. Zagledala se u svoju sliku na stočiću, na kojoj su ona, majka i otac dok je ona imala 5 godina. Sliku koju je napravio fotograf na vašaru slučajno. Otac je držao na vratu i ona je imala veliku šećernu vunu u ruci. Dok je majka stajala pored oca i gledala kako se Katarina smeje. Privuče sliku ka sebi i zagrli je.
Šta se to desilo? zapita se. Kako je došlo do toga da je zaborave i ostave kući na Veliku Gospojinu. Otac je rekao da ne sme da izlazi, seti se majčinih reči. Ali zašto su je ostavili ovde samu nije joj nikako bilo jasno. Zašto su je svi napustili? Zar nikog nije briga za nju?
Samoća se gnezdila u njenom srcu. Oseti neobično veliki talas tuge i samoće. Zar stvarno nema nigde nikog više da se brine o njoj. Samo „dobro jutro“ da joj kaže. Ništa više. Polako ustade sa kreveta, obrisa sliku rukavom pidžame i vrati je na mesto. Polako se vrati do fotolje i pokri se pokrivačem. Jutarnja svežina se još uvek zadržavala u sobi. Uskoro će opet biti vrućina i Katarina pomisli kako bi volela da još jednom ode na kupanje. Škola je počinjala za koji dan i nekako jedva je čekala da pobegne iz ovog mesta poželevši da se više nikad ne vrati ovde. U sebi zacta da čim počne škola nikad više se neće vratiti u ovo mesto. Prokleto i ukleto. Gde svi znaju sve o svima. Nekako joj u trenu i Bogdan postade odbojan i njegov smeh sad joj izgleda kao podsmeh. Setila se reči majke koja je toliko puta ponovila da ne treba da veruje muškarcima nikada. Ničem što oni govore ili rade ne sme da veruje. Ali je poverovala. Seti se poljubaca na Bogdanovom ispraćaju i kako se smejala. Kako je prvi put bila zaista pijana. I kako joj se putem do kuće vrtelo u glavi. Katarina oseti nalet emocija i skoči sa fotelje, zgrabi peškir i otrča u kupatilo. Nemerno pusti hladnu vodu i uskoči u kadu. Još brže iskoči napolje videvši da se prešla u proračunu. Voda u česmi je bila previše hladna a ona ugrejana pokrivačem. Pokuša da dohvati slavinu, i iz nekoliko puta uspe da je zatvori. Onda lagano pusti vrelu, pa doda još malo hladne i namesti sebi toplu vodu. Napuni kadu do vrha i ubaci u nju kupku. Lagano se spusti u vodu i smiri se. Divno se osećala. Voda joj je tako prijala. Dodirnu usnu i oseti da je skoro prošla. Pipnu se po glavi i oseti hrapavu krsticu. Potopi se u vodu i zaustavi disanje. Voda se na vrhu umirila i njoj to nekako bi smešno. Zamisli sebe kako se gleda odozgo i zasmeja se pustivši vazduh...
Polako se obukla, i izašla do kuhinje. U šporetu je bilo nekoliko prženica od sinoć. Katarina ih izvadi i stavi čaj na plin. Razveza kosu i pokuša je osušiti peškirom...
Malo kasnije čula su se kola kako ulaze u dvorište i parkiraju se. U kuću su ubrzo ušli Katarinin otac i majka vrativši se ranije nego obično sa vašara. Katarina ih pogleda i vide besan očev pogled. Otac joj ništa ne reče. Samo je besno pogleda i prolete pored nje u sobu zalupivši vrata.
Iza njega uđe majka, i Katarina je upitno pogleda. Majka odmahnu glavom i ode za ocem. Šta im je nije mogla da odgonetne. Kosa joj je već bila suva i Katarina je lagano češljala svoju dugu kosu. Na radiju se čula tiha muzika.
Nekoliko trenutaka otac i majka su bili tihi. Onda se nešto uskomeša, nešto pade na pod i razbi se. Zatim se ču tresak i težak tup udarac o pod. Ubrzo se otvoriše vrata i otac uđe u kuhinju. „Šta ima da se jede?“ upita ljutito Katarinu. „Ne znam. Ima nekoliko prženica, a ima i sira tamo.“ „Prženica?! Jebale vas prženice. Umete li išta vas dve da spremite sem prženica. Muka mi je od njih i od vas dve. Skloni se tamo!“ otac gurnu Katarinu i prođe pored nje. Katarina bokom udari u sto i dočeka se na ruke. Okrete se ka ocu dok je on preturao po visećem delu. Nađe metalnu kutiju u kojoj su bile pare za dnevni trošak i gde se vraćao kusur. Otvori je i izvadi neki sitniš. Baci kutiju zajedno sa parama u sudoperu. Projuri pored Katarine i ode u sobu. „Gde su pare kurvetino? Za šta ja radim sve ove godine, je li? Da bi se ti i ona mala droca mogle lepo kurvati, je li za to?“ čulo se iz sobe očevo deranje. „Čuješ li ti šta ti govorim? Ustaj odatle! Doke misliš da se valjaš po podu.“ Derao se otac. „Ustaj bre, kad kažem.“ Prodra se najednom da se cela kuća zatrese. Katarinu začu kako majka cvili i krete do vrata od sobe. Strah joj je odsekao noge i jedva se pomerala. Proviriši kroz vrata videla je oca kako drži majku za mišicu i gleda je u oči. Majka se sva nekako skupila ružno iskriviši usne u stranu. Nikad ga takvog nije videla. Iz očiju su mu sevale varnice i Katarina se silno uplaši. Ipak nekao smognu snage i pritrči majci stajući između nje i oca. Okrete se prema ocu i upita ga molećavo „Šta ti je?“ „Šta, šta mi je?“ prodra se otac i u trenu se malo pomeri nazad. Katarina oseti kako joj glava leti u stranu a lice već bridi. Saplete se o majčine noge i pade celom dužinom na pod. Oseti kako se majka iza nje stropošta na bračni krevet. Usna koja joj je već jednom bila rasečena ponovo je zaboli. Pokuša da se uhvati za ćošak kreveta i da smiri zvonjavu u ušima i glavi. „Ma dovešču ja vas u red ne zvao se ja Branko, sunce li vam žarko! Ima da mi predete ko dve mace pored šporeta.“ Opet se nadvisi preko Katarine i dohvati majku. Povuče je ka sebi i prodra se „Gde su pare?“ Majka ni reči nije progovarala. Samo je pokazala na ormar. Otac je guru opet na krevet i ona se polako pomeri do Katarine.
Katarina se okrete ka ocu i vide kako drma ormar. Pošto je bio zaključan cimajući ga odvali lajsnu sa njega, ali tvrd hrastov ormar ne popusti. Okrete se majci „Gde je ključ?“ upita je. Majka polako izvuče lančić i na njemu ključ. „A tu li ga držiš? Da ga švaleri lakše nađu, je li?“ otac povuče ključ sa namerom da pokida lančić, ali lančić ne popusti pa povuče i majku sa njim. Majka se stropošta sa kreveta i ostade nekako nezgodno da visi na lančiću držeći se za očevu ruku. Otac se sagnu i prevuče joj preko glave lančić.
Ubaci ključ u bravu i okrete se prema majci. „Gde su?“ upita je. Majka nije dizala glave, nego nastavi da briše usnu i ispod ispod oka gleda u Katarinu. U ormaru su sve stvari bile pod konac složene i otac je uzimao jednu po jednu, prepipavao ih i redom bacao na pod ispod prozora. Izbaci sve sa vešalica i sa poda ormara. Pređe na gornju policu i povuče je napolje zajedno sa robom. Iz jedne od jastučnica ispade svežanj novčanica i pištolj. Majka ču tup udarac o pod i seti se šta je još tu. Otac uze obadvoje i reče „Taman! Ubiću kurvinog sina samo li mi izađe na oči.“