Danas bih hteo da te vidim
Ako se ne budeš opet skrivala
Iza cveća, iza puta, iza šume
Danas bih želeo da se gledamo u oči
Dugo, dugo...
Dok nas pogled ne zaboli
I sve misli ne odlete kao jato golubova

Danas bih želeo
Da preskočimo sva objašnjenja
Da mi veruješ toliko da pružimo ruke

Da tečeš kao duga
Sa kraja na kraj mog sveta
Da svuda zalaziš i prolaziš
Kao vetar, hrabro da koračaš
Da se sliješ niz reči
Kao kapi kiše
Kao potoci što grle planine

Danas bih želeo
Da sklonimo zavese
Da veruješ

Da mi kažeš
Svestan si šta radiš?
Izgorećemo!
Da ti odgovorim
Ne boj se
Kad dođe zima
Šta će nas drugo grejati

Danas bih želeo
Da se nadaš
Toliko

Image and video hosting by
 TinyPic

 

Odoh malo da odmorim... Pozdrav svima...

Šuky

 

Image and video hosting by TinyPic

Odbijam

Ja nisam tvoja lutka
Da me cimaš koncima
Ja nisam tvoj pajac
Da te zasmejavam u dokolici
Ja nisam tvoj đubretar
Da sakupljam tvoje smeće
Ja nisam tvoj gradinar
Da ulepšavam baštu tvoje duše

Ja nisam

I zato
Odbijam
Da hodam
U tvojoj senci

Isuviše su mi ruke prljave
Za zagrljaj
Isuviše pogled mutan
Za iskrice i varnice

A ti tražiš
Uporno tragaš

Šta želiš da nađeš
U ovoj olupini od čoveka

Zahtev: Leva guma skoro treba da se zameni.
Izveštaj: Leva guma skoro zamenjena.

Zahtev: Nešto se otkacilo u kabini.
Izveštaj: Nešto smo zakacili u kabini.

Zahtev: Autopilot sam gubi visinu za po 200 stopa u minuti.
Izveštaj: Nismo uspeli da ponovimo problem na zemlji.

Zahtev: Tragovi curenja na levom stajnom trapu.
Izveštaj: Tragovi obrisani.

Zahtev: Zvuk iz DME instrumenta glasan da ne poveruješ.
Izveštaj: Zvuk iz DME podešen na nivo u koji možeš da poveruješ.

Zahtev: IFF instrument neoperativan.
Izveštaj: IFF instrument je uvek neoperativan kad je iskljucen.

Zahtev: Sumnjamo na pukotinu u staklu vetrobrana.
Izveštaj: Sumnjamo da ste u pravu.

Zahtev: Nema motora broj 3
Izveštaj: Vizuelnim pregledom letilice pronadjen motor na levom krilu.

Zahtev: Avion smešno reaguje na komande.
Izveštaj: Avion upozoren da se uozbilji.

Zahtev: Cudan zvuk iz instrument table, kao da neki patuljak udara cekicem.
Izveštaj: Patuljku oduzet cekic.

 

Mislim da znam sličnu priču
O Bistrici
Gde se bistre i bistre
Sve ove mutne radnje
I kad ga bajo izbistre
Jasnije je od Veniša
Nema bato ni trunke od mrlje
Ni kad okreneš prema suncu
Ništa se ne vidi
Sem vlakana koja se rastežu
K’o kanalizacija stotinama milja
Do u samu poentu
Zajebasmo te i prodadosmo tebi tebe
Na kantar
‘oš pola u četvrt sa dodatcima po izboru

A ona se pravi da ne zna ništa
Kaooooo
Nit' luk jela, nit’ luk mirisala
Samo štrika i smeška se u sebi
Evo ga opet skakuće po kućici
Ko puž golać
Nemaš ga za šta ni uhvatiti
Sad će da mi očita jedno
Natrćenije…

Ali uporan si vidim
Malo malo pa
I to mi je baš uz Kalemegdan
Sve do Moj-k-ovca…

crazyloop.jpg

Svim pripadnicama lepšeg pola želim SREĆAN 8. MART...

Puno ljubavi i topline...

Mojim telom lutaju osećaji
kao kakvi lutajući cigani
Igraju i plešu, prodaju konje
sakupljaju starine
kao sećanja
Izvode lažne predstave
Sviraju falš melodije

Ti kažeš kako ne umem da se smejem sa tobom
Nisam vedar i samo sa tobom nemam smisla za humor
Kažeš da nemam one drskosti i povremene bezobraznosti
koju svaki muškarac treba da ima
Nemam ono potrebno kao što je hrabrost ili ludost

Znaš...
To je jako težak zahtev
lakše bi mi bilo ukrotiti vulkan
Ili se boriti sa lavom
Ko još može
Smejati se svom bolu
A ti me boliš

Sad već jasno možeš videti razliku između: tvrdoglavosti i upornosti, ubeđenja i vere, atraktivnosti i lepote, mašte i realnosti, požude i ljubavi, ludosti i genijalnosti... Već sad jasno se ocrtavaju obrisi i likovi sveg onog što je izbrisano sa tvog lica, iz tvog pogleda. Sve ono što je gurnuto pod tepih, znaš već... Toliko puta rečeno, zalud. Vidiš jasne granice. I kao ptice selice tvoje misli su otišle u toplije krajeve na prvi znak zime. Hladnoća se ugnezdila. Snežni zanosi.

Govorio sam ti o srcu. Tamo negde dok si se igrala žmurke. Sakriveni iza visokih borova.

Niko ne bi trebao da bude sam.

Negde u noći, na obali jezera sa mesečinom. Ribe izlaze na površinu. Granje, trska i šaš ljuljaju se na vetru. Vetar se kreće lagano, na momente se razgoropadi u naletu.
Daleko smo. Dva sveta bez mosta. Bez reči. Bez dodira.
Ko će da te čuva od zlokobnih misli? Ko će da ti šapuće nežne reči? Da se igra tvojim pramenom? Dok zora svanjiva i zima gricka jesen, ili leto. U srcu samo zaleđena slika. Momenat koji se razliva kao vodene boje. Ledena figura na suncu. Samo voda u cipelama.
Ko će da te zaštiti od tebe?!

More.
Sve do planine se prostire... more. I litice se obrušavaju, zarivaju svoje kandže u more. A more se bori, nekad mirom, nekad ogromnim talasima.
Niko ne bi trebao da bude sam. Čak ni more. U zavetrini, između stena, sa sunčane strane.
Negde u daljini su se čula zvona. Kao da je tišina pokušavala da nadvlada buku vetra koji je nosio odjeke. Ponekad i jauke. Smeh i gorčinu. Kao kakav alhoholičar ispijam jednu za drugom čašu. Samo sipaj majstore. Neko će već platiti, možda već sutra, ako ne danas. Carinik si ti. Nema puta bez carine.

Kao reka vetar se provlačio, tekao ka ušću, krivudao. Između visokih borova. Nikad to neću zaboraviti.
Znam da si zbunjen, jer ni ti ne bi trebao da budeš sam. Čak ni u popodnevnoj dremki na fotelji, trosedu. Ispod visokog bora. Ne bi trebalo. Ali misli lutaju, poput gladnog tigra, od izvora kroz šume, poput vetra preko mora. Misli spavaju ili uživaju u vrelini na hridi iznad mora. Gde vetrovi šapuću zlokobne stvari i donose nežne reči. Gde se vetar igra sa tvojim pramenom kao sa talasom. Nekad mirno. Nekad u naletu jako.

Dobacio bih ti još par pogleda. Gde se duša otkriva u svojoj lepoti i srce govori nevidljivim jezikom. Gde se zaobilazi razum i shvataš me kao otvorenu poljanu, kao borovu šumu.

Sad je kasno. Kasno da ranije ne može biti. Sutra će možda biti na vreme, ali danas je kasno.  Jako kasno...