Sve što znam ima neki loš zadah. Kao da duva promaja sa mesta gde se sve ove gadosti slivaju i talože već milenijumima.
Otvori mi prozor, molim te, samo roletnu ka tvojim očima.


Iznad moje glave ribareva mreža. Otrovno paukovo gnezdo. A vidi šta ja radim? Učim te istinskoj ljubavi!?! Kakva drskost?!
Na kolenima ti predajem sve ključeve.

Zamisli ogromnu dvoranu toliko veliku da joj kraj jedva nazireš. Zamisli stubove njene bele kako ponosno stoje i zidove na kojim nema ništa. Sve sam izbacio napolje, sekire i eksere. Samo ja sam tu, sa velikom svećom u rukama čekam tvoje useljenje. Ne brini se, pomoćiću ti da se udobno smestiš gde god želiš. I vrt ću da ti napravim, viseći. Veliki švedski sto, za sve goste.


Nedostaje mi takva reč. Pesma kao ubod pčele. Znaš. Drhtaj. Onako svež. Da se ne bojim jutra. Zažmuri i progledaj me kroz prste kao kroz lepezu, značajno...
Tvoj sam zanavek.

Suviše sam kontaminiran raznim pričama i knjigama, suludim putokazima. Crvotočinama reči. Oprao sam lice i oribao pod. Pokucaj na moja vrata. Moja sveća još uvek gori u mojim rukama i ni jedan vetar je neće ugasiti.

Zašto si me probudio, kad svi ostali spavaju?
 
 
Paradox apsurda...

Hteo sam da napišem nešto o paradoksima koje susrećem, ali se spisak oduži a to već nije to. Pa da ne bi navodio svašta daću samo par stvari koje su mi top.

Prva apsurdni paradoks je borba sa samim sobom?! "jedina bitka koju vodiš je bitka sa samim sobom". Kako bre? Ako pobediš u toj bitci ujedno ćeš i izgubiti, što je neizvodljivo da u isto vreme budeš pobednik i pobeđeni. Tražeći izlaz iz ovakve jurnjave za svojim repom mislim da je reč saradnja mnogo bolja stvar.

Drugi paradoks sa kojim se malo teže izborim tiče se vere. Pošto sam vernik, paradoksi sa kojim se ovde borim... uf! Poduži spisak... od same nevidljive borbe protiv nevidljivih sila sa nevidljivim sredstvima, pa do samih apsurdnih vernika. Ono što mene ponekad ume da namuči su ateisti. I to ne oni klasični ateisti tipa "nema Boga i tačka", takvi su mi najnaj, nađem zajedničku crtu ako smo iole ljudi, "ili/ili lav", ako ništa problem dabrova u istočnoj Gruziji uvek prođe kao dobra tema. Problem su mi ateisti koji me uče kako biti hrišćanin. Ovaj apsurd baš teško podnosim.

Treći paradoks koji je daleko veći od oba predhodna su slobodne muško-ženske veze. Tipa, devojka i dečko, čak, muž i žena su u vezi ali zadržavaju svoju slobodu pa se tako i ponašaju. Ako si u vezi, znači da si vezan sa nekim i tu sloboda pojedinca, valjda, prestaje. Nisi sa džakom krompira nego sa živom osobom.

Eto, tri neka sa kojim se kako tako borim. Ako vi imate neki dodajte pa da vidimo šta ćemo?! Foot in mouth
 

Brzo sam se okupao u sopstvenom znoju, kao za vreme poplava pomolih se "...umi me i biću belji od snega...". Kreatura sa srebrnim čizmama i vrh brade, nalik na špic ili mamuze, kao loše minđuše stajala mi je za vratom. Treba da razgovaramo, znaš! Možemo li makar malo? Prebaci jednom taj odgovor, pa još jednom, dodaj malo neke lepote kao šal da savijaš oko vrata. I onda pogledaj me u oči. Istaknute obrve ne govore mnogo. Znači ništa, ne želiš da pomogneš, sam svoj majstor da budem. U se' i u svoje kljuse. Hajd polako konjiću.

Praznina jedna za drugom, pa još jedna praznina ona već od ranije, pa ništa... I tako redom, dan za danom. Srebrne čaše i kristali vode za utešnu nagradu.

Treba se potruditi za nagradu, znaš. Brzo, brzo, brzo. Rukama i nogama da grebeš. Trk, niz put do cilja. A na putu  krivina i to lakat krivina. Izgubih ravnotežu. Pljas! Zar baš mora?!

Sednem da odmorim i ručam. Mljac, mljac. Neukusna hrana, loš miris kao opanke da grizem, nema onog zadovoljstva sitosti. Precrevljujem se i uvijam hranu viljuškom kao špagete da gutam, mada nisu špageti. Kao da sam miš, i grickam kazaljke sata u suludom pokušaju da ga zaustavim. Ustanem polako, pa sednem iz početka, a početak daleko. Kako sad da se vratim na početak? Dobro, saberem se. Mrdni malo, levo-desno, još malo prostora za dupe, opet na startnu poziciju. Ovaj put sam iskusan, i kad stignem do krivine imam skriven plan i manevar. Put opasan i uopšte mi se ne ide, naročito ne iz početka. Umalo da odustanem i da iskipi sve u meni.

Pustim muziku za smiraj. Tonovi leže na krevetu. Nabrajanje, brblj, brblj neka nerazumljiva strana pesma... Ali dobar ritam. Onda se tonovi razigraju, rastegnu se u pesmu. Uspavanku. La, la, la, la...

Zaspah. Mrak. Mrkli mrak. Ništa, ni sna. Pisak pištaljke, kao čajnik, startna pozicija.

Opet. Pokušavam da napravim rekonstrukcija događaja od ranije, sećam se krivine i svega.

Samoubedim se, mogu ja to. Jeste, jeste, možeš ti to, samo hrabro! Stegnem kajiš još jednu rupu, uvučem stomak, savijem kolena. Ne može, čekaj malo, nešto će da pukne ovako. Suviše sam napet. Krc, krc! Eto ti sad! Vratim film. FFWD, RWD, SLOW... PLAY! Polako, još polakše. Stani! vrati, vrati, vrati... AHA!!! Tu je pukao film. Neostik, ima da drži bolje nego orginalni materijal. Čvršće je. Mnogo črvršće. Vidi kako sad drži, vodu, dok majstori ne odu. Sam svoj majstor. Jesam ga opravio svaka čast.

Proguram se kroz gužvu. Skočim, skočim, skočim, skočim, skočim ko neki skakutavi zec... Pa se okrenem, pogledam iza sebe. Ma da. Sad je to to. Sve je spremno za trku. Odmorim malo, zadovoljan. Lepo izvrnem se i legnem ispod plafona. A on beo. Onako kao da sija od sijalice. Umočim ga u maštu i da vidiš, ko filmsko platno da sam postavo. Ne verujem, ne, ne... Ne verujem ti više, ovaj put nećeš me prevariti opsenama i lažnim znakovima. Gledaj sam svoje slike sam jer si lažov i dosta mi je tvojih laži. Sad i ovde je kraj, i tačka! Nema više!

Baš sam odlučan, opet. Koristim priliku da, dok je zbunjen pretrčim stazu. Brzo, brzo, brzo... Rukama i nogama grabim, niz put. Evo je ista krivina... Samo ovaj put znam, ehe, šipak ti. Smejem se i prolazim već poznatu krivinu... Ha, ha, ha... Vidiš šta ti je iskustvo. Nova krivina, isto lakat, iskusan manevar... Sledeća krivina, pesak. Pljas! Sad već manevar kipi u meni, moraću opet iz početka. Dokle više tako?!

Dođe mi da opsujem, ozbiljno. Bacim sve i dignem ruke. Neka trči ko može, meni su ionako poderana kolena.

+ Koliko bre kirivina ima ovde?

- Pa to je bar lako, imaš samo dve krivine: levu i desnu... Ha ha ha ha ha ha...

+ HA-HA! jako smešno. Daću ja tebi smeh, (pljas)! Aha, mangupe, nije više tako smešno?!

- Ahahahahahahahahaha... Joj jeste... pogledaj svoje lice.

Pogledam lice, a ono crveno. Opet sam ošamario sebe u ogledalu.

 

Nekoliko korisnih saveta ukoliko se nadjete u latino sapunici!

Za muškarce:

1. Ako planiraš da nekome pobiješ čitavu porodicu i otmeš mu imanje, obrati paznju i na klinca koji se krije iza bureta. On će ti za 20 godina jebati kevu i oteće ti sve.

2. Ako si sredovečni prcač u stilu Željka Samardžića, trudi se da što manje prcaš. U slučaju da baš moraš, opali nekog baštovana, batlera ili šofera. Služavke nemoj jer je velika šansa da su bar 2-3 tvoje ćerke.

3 .Ako si bogat a nisi glavni lik, nemoj nikako da se ženiš. Žena će da te izjebe za pare, majku joj raspalu.

4. Ako si invalid, bole te, samo se vozikaj okolo. Prohodaćeš ti, naročito ako si studirao arhitekturu, a tvoj tadasnji cimer je sad uspešan doktor koji je slučajno specijalizovao te invaliditete. K'o da je znao.

5. Iako si enormno bogat, što češće idi na pijac. I to ne samo kad je sezona, kad god ti padne na pamet. Velike su šanse da ćeš naći ljubav svog života.

6. Ako imaš majku koja te svojim slepilom ucenjuje da ne oženiš devojku koju voliš, oteraj je u pičku materinu. Pretvara se 100%.

7. Ako si klinac, plači svaki dan i tvoja botoksirana baba će ti kupovati šta god 'oćeš.

8.Nemoj da siluješ ribe okolo. Završićeš u zatvoru, a onda ce tebe da prcaju.

9. Plači ponekad, valja se.

10. Nemoj da budeš neki namćor, niko te neće voleti. A to je u ovakavim serijama jako bitno. K'o što kažu: "Volite nekog i neka taj neko voli vas".

Za žene:

1. i zlatno - Čuvaj nevinost za brak! Ne daj nikome! To će ti otvoriti sva vrata. E sad, ako je u toj seriji i Fernando Colunga onda ne znam šta da ti kažem. Njemu ćeš dati kako god okreneš. On ne pita, on radi.

2. Nadji debelu drugaricu. Ako nadješ neku koja je dobra riba, ona se druži s tobom samo da bi ti otela dečka. Kalaštura jedna.

3.Ne veruj najboljem drugu. On redovno masturbira zamisljajući tebe u raznim pozama a 'vamo ti priča da je gej. Bagra.

4. Ako si zla, nemoj se džabe zaljubljivati u glavnog lika i pokušavati sve da ga osvojiš. Ispušićeš ga u svakom slučaju.. i to ne onako kako bi ti želela.

5. Nadji neku kućerinu i tu se zaposli. Prvo će baba da te zgotivi, a onda ćeš otkriti da je gazda tvoj davno izgubljeni otac. Tu malo cmizdri i kuliraj ga, kao nećeš ti pare, ovo-ono. Onda mu uzmi sve, tako mu i treba kad je prco okolo.

6. Ako si baba, umrećeš.

7. Kad ukradeš neke velike pare, nemoj bežati avionom jer ce se srušiti. U stvari, nemoj bežati uopšte, uhvatiće te kako god okreneš.

8. Kad god sumnjaš u nesto - pitaj Devicu od Gvadalupe. Preciznija je od Milana Tarota.

9. Ako ti je neko ostavio dete na pragu, obavezno ga odgaji i šlepaj se uz njega/nju. Zgrnućeš pare 100%.

10. Ako zaglaviš u zatvor, samo kuliraj. Nevina si. Kao što se kaze: "Pravda je spora ali dostižna"...

 * * * * *
U početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.

Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje.

U 120-toj epizodi izraste joj noga.

U 150-toj epizodi postaje direktor banke.

U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču.

U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetrvu i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču.

U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.

Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.

Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.

U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.

Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa…
 
 
Brzo sam se okupao, "...umi me i biću belji od snega...". Srebrne čizme i vrh brade, nalik na špic ili mamuze, kao loše minđuše. Prebaci jednom, pa još jednom, kao šal da savija oko vrata. I onda oči. Istaknute obrve. Hajd polako konjiću.
Praznina, pa još jedna praznina, pa ništa... Srebrne čaše i kristali vode za nagradu.
Brzo, brzo, brzo. Rukama i nogama. Trk, niz put. Pa krivina i lakat. Pljas!
Sednem da ručam. Mljac, mljac. Neukusna hrana, loš miris. Uvijam viljuškom kao špagete da gutam. Kao miš, grickam kazaljke. Sednem iz početka, a početak daleko. Mrdni malo, levo-desno, još malo prostora za dupe. Iskusan manevar. Umalo da iskipi sve.
Tonovi leže na krevetu. Nabrajanje, brblj, brblj... Ritam. Onda se razigraju, rastegnu se u pesmu. Uspavanku. La, la, la, la...
Mrak. Mrkli mrak. Ništa. Pisak, kao čajnik.
Opet. Rekonstrukcija događaja.
Samoubeđnje. Jeste, jeste! Stegnem kajiš još jednu rupu. Ne može. Krc, krc! Vratim film. FFWD, RWD, SLOW... PLAY! Polako, još polakše. Stani! vrati, vrati, vrati... AHA!!! Tu je pukao film. Neostik, ima da drži bolje nego orginalni materijal. Čvršće je. Mnogo črvršće. Vidi kako sad drži, vodu, dok majstori ne odu. Sam svoj majstor. Jesam ga opravio svaka čast.
Proguram se kroz gužvu. Skočim, skočim, skočim, skočim, skočim... Pa se okrenem. Ma da. Sad je to. Izvrnem se i legnem ispod plafona. A on beo. Onako kao da sija od sijalice. Umočim ga u maštu i da vidiš, ko filmsko platno da sam postavo. Ne verujem, ne, ne... Ti si lažov i dosta mi je tvojih laži. Sad i ovde je kraj, i tačka! Nema više!
Baš sam odlučan. Opet. Brzo, brzo, brzo... Rukama i nogama, niz put. Pa krivina... ehe, šipak ti. Ha, ha, ha... Vidiš šta ti je iskustvo. Nova krivina, lakat, iskusan manevar... pesak. Pljas! Sad već manevar kipi.
Dođe mi da opsujem, ozbiljno. Koliko bre kirivina ima ovde? Pa to je bar lako, imaš samo dve krivine: levu i desnu... Ha ha ha ha ha ha... HA-HA! jako smešno.
Daću ja tebi smeh, pljas! Aha, mangupe, nije više tako smešno?!
Ahahahahahahahahaha... Joj jeste... pogledaj svoje lice. Crveno.