Šta bih ti doneo
Na sastanak
Buket bola
Sveže ubranog iz moje duše
Da ga staviš negde u vazu
Da ga zalivaš
Tako da zauvek ostane
Svež
Nikad da ne uvene


Da li je moguće muškarcu da osvoji ženu, ili ženi da osvoji muškarca, a da ni jedan put ne slaže?

Da li je moguće dopreti do nekog a da ga pri tom ne lažeš?
Jer očigledna je stvar da je, bar u današnje vreme, mnogo više, daleko više, laži nego istine. Laž je postala kliše, koji se ponavlja, kliše koji se očekuje sa obe strane. Kliše koji je prepoznatljiv u stilu “ovaj me muva”, jer govori očekivane laži, prepliće jezikom uobičajene priče. Kako pati i strada ali ne voli, ne voli te draga...

Da li nešto začeto u laži, nešto što ima lažne temelje ima ikakve šanse da preživi zajedničku budućnost?

Zašto čovek želi da bude makar duplo viši od sebe i makar trostruko bolji od sebe? Od kud ta potreba da se čuju reči koje ti ne priliče?
Svaka devojka zna koliko je lepa i zgodna, tačno u gram zna. I svaka želi da čuje kako je najlepša, najzgodnija, najbajnija, tralala... Kako je boja njenih očiju nešto neverovatno, kako joj je kosa kao...
Da živi u snu gde joj se mašta materijalizuje u realnosti.
Pa čak i ako je najbajnija to ni malo ne znači da će zbog toga biti srećna. Ni malo ne znači da će njena lepota u njen život privlači samo lepe stvari. Mnogo je primera gde su prelepe bile nesrećnije od celog sveta. Jer nikad se ne zna da li te neko voli zbog sebe ili zbog tebe. Sreća nije u stvarima, u sredstvima, u okolini. Sreća je u nama, persona grata. Ljudi pogrešno žele stvari i ljude za koje misle da će ih usrećiti, čekajući tako da sreća dođe do njih kroz neki materijal ili ženu/čoveka. Sreća je samostalna i kao takva ona će već naći svoj put.
Čemu onda tolike laži? Laž nikog nije usrećila!
Čemu toliko upinjanje da sve te laži se obistine iako se pouzdano zna da tako nešto nije moguće čak ni u teoriji, a kamo li u praksi.

Princip je da, greh se za grehom valja.
Svaka laž dvostruko se množi. Svaka laž zahteva najmanje dve nove. Jednu da odbraniš prvu laž i drugu da produžiš vek. Jer kratke su noge u laži. A te dve zahtevaće četri, a četri osam novih. Sve do dana kad više nećeš znati šta je laž a šta istina u tvom životu.
Ili sve je laž?
Nije čudo što će ti tvoji snovi preostati kao jedina istina koju imaš. Kao jedina uteha.
A moglo je bolje

Razmena moći nije ljubav, niti je sreća Stokholmski sindrom...
 
 

 

Čekam te još pet minuta
Čekam te još dan
Čekam te do srede
Čekam te do januara
Čekam te do leta
Čekam te do zime
Čekam te dok ne kupim auto
Čekam te dok ne dobijem sedmicu na lotu
Čekam te dok ne ozdravim
Čekam te dok te ne upoznam
Čekam te dok se ne sredim
Čekam te dok ne odrastem
Čekam te dok me ne zavoliš
Čekam te dok se ne promenim
Čekam te dok ne ostarim
Čekam te dok ne shvatim
Čekam te dok...

Čekam

Čekam na tebe
A vidim samo pustu ulicu
I sunce izlazi i zalazi

Zašto čekaš onog ko je zalutao na svom putu
Pa baš zato i čekam
Da se vratimo na put za beskraj

 

HALOOOOOOOOOOOOOOO DRUŠTVO....

 

 

 

OBLACI NA HORIZONTU

 

Svet tamni

Kao nebo pred oluju

I kao svitac sam

U Božijem oku

Što se svojom malom svetiljkom

Zaputio da osvetli mrak

Kao zvezda padalica

Žurim u tvoj zagrljaj