Ubijaš mi snove
Jedan po jedan
Svojim osmehom

Ne mogu da se setim
Ni jedne svoje želje
Kad si ti uokolo

Hteo sam da ti ispričam
Neke važne priče
O slobodi, ljubavi i pravdi
Ali sam od tvog dodira
Zaboravio sve reči

Kad govoriš
Ja ne mogu da nađem
Svoje srce u grudima

Mozak mi
Kao komad bele hartije

Koju god pesmu da mi pevaju
U mojoj duši odzvanja
kyrie eleison, kyrie eleison...

Reći ću sebi utešne reči
Biće bolje i dan će doći
Kad će sve biti kao na vašaru
Stotine osećaja ispreplitanih
Utabane staze između tezgi košmara
Kad bih bar mogao
Ovim rečima da ti prenesem
Gorak ukus dostojanstva
Momenat kad treba da se stisnu zubi
I prođe se kroz trnje
Oštre hridi nemaju milosti ni prema kome
Već razmišljam o tome kako ću
Od olupine praviti novi splav
I njime se upustiti u borbu sa talasima
Ali sad
Sad
Opasne hridi se opasno približavaju


PRODAVCI MAGLE

Glavna logistička podrška bankarskog sistema, i uopšte današnjeg sistema su prodavci magle. Prodavci magle su apostoli bankarskog sistema, njihovi vizionari, proroci, lekari, čudotvorci, anđeli čuvari...

To je onaj deo društva za koji imate osećaj da radi neviđene i nemoguće stvari, čuda. Sa jednom kapi tečnosti pere celu svadbu suđa, sa pola kapi čisti celo kupatilo, sa zrncem praška pere ceo fudbalski tim i deo navijača, čini vas lakima, neodoljivima, poželjnima, sjajnima, voljenima... Dugačka je ova lista ali znate o kome govorim. Kad jedan od ovih prodavaca magle naiđe na vas, a nailaze u talasima i nemoguće ih je izbeći, oni će vam ponuditi takvu neverovatnu stvar da vam je prosto žao da ga odbijete. Osećali bi ste se glupi kad biste odbili takvu izuzetnu priliku. Telefon uz koji dobijete digitalni fotoaparat, prenosni radio i tv, audio i video plejer&rekorder sa kapacitetima da vam razum stane, pristup internetu, poruke, fax, e-mail, a uz sve ovo možete da ga koristite i kao telefon... ma samo što ne sprema po kući i izvodi psa u šetnju, a košta samo jedan dinar. Još za taj dinar dobijete kao bonus sate i sate besplatnih razgovora, poruka, internet vremena... Neodoljiva prilika, zaista, i sve to za jedan ionako bezvredan dinar. Kako da odbijete ovako nešto? Kako da kažete da vam treba samo telefon koji će samo da radi i ništa više! Jedino prodavac magle može da vam proda telefon uz koji vam garantuje samo da će jedan čip unutar telefona raditi celu godinu dana i ništa više.

Jedino prodavci magle mogu da vas ubede da kupite sve ono smeće koje je danas na deponijama i da se ponosite time što ste to kupili i bacili. Jedino jedan prodavac magle može da vas ubedi da uzmete kredit od banke i kupite sebi na tone bezvrednog đubreta. Možda ne verujete koliko đubreta kupujete... Možda ne verujete da niste dobili ni telefon a kamo li sve ono što je pride navedeno. Pa dovoljno je da obiđete deponije, i videćete sami koliko ste đubreta kupili i naravno bacili. Milenijumima iza nas ljudi nisu pravili tolike deponije koliko danas samo jedan grad napravi. Nemojte se varati, i pre nas su postojali veliki gradovi sa mnogo stanovnika, i pre nas su ovom zemljom hodali prevaranti i trgovci ali deponije iza ljudi koji su tada kupovali i prodavali stvari, neretko kupivši i mačku u džaku, nisu ni približne današnjim.

Jedino prodavac magle može da vas ubedi da vam treba sve od igle do lokomotive. Jedino prodavac magle može da vam mudro i dobronamerno sugeriše da vam je za sve to đubre potreban novac koji je naravno u bankama.

Jedini način na koji bi se razumnom čoveku mogla prodati ovolika količina smeća i magle jeste neprestalno ubeđvanje kako je sve to za njegovo dobro. Zdravorazuman čovek ima svoje granice i ako ga neprestalno maltretirate i mučite, u jednom trenutku će nažalost popustiti, predati se stihiji i najzad kupiti maglu. Ako vam svakodnevno sa svih strana jedino maglu nude jednom ćete posustati i kupiti maglu. Jednom kad je kupite vi postajete navučeni na maglu i, hteli ili ne hteli, moraćete stalno da je kupujete. Nikad nećete moći da prestanete da je kupujete, čak naprotiv očekivaćete da je uvek ima na tržištu. Postoje čitavi sistemi koji vam dobronamerno i mudro sugerišu da bi već sutra magle moglo da nestane, da bi ponuda od jednog dinara već sutra mogla da isčezne. Zato se vi tresete od straha i neverice, žurite svim silama da još danas stignete da kupite koliko god možete više magle. Jer magla je takva, dok je kupujete ona deluje kao da je voda, čak vam se čini da je led, da je para iz lonca u kome se kuva dobar ručak - zavisi u šta vas prodavac magle ubeđuje... Ali dok vi dođete kući ona već nestane i morate da je kupite opet, i opet, i opet... Iako znate i svesni ste toga da postoje ogromne fabrike za proizvodnju magle, videli ste ih svojim očima. Ogromna polja na kojima se magla brižljivo uzgaja pod uvek budnim okom parazita vi ste i dalje uplašeni da bi je moglo ponestati. Možda stičete iluziju da su prodavci magle samo reklamni menadžeri bankarskog sistema ali se varate u tome. Sve je danas reklama! Sve se svodi na krajnji cilj, novac. Nauka, politika, škola, medicina, država, umetnost... SVE! Sve je tu da vas dobronamerno i mudro ubedi kako vam je magla neophodna da bi ste uopšte živeli. NEMA ŽIVOTA BEZ MAGLE! Glavni je moto današnjeg sistema. I ako imate mnogo magle lepo upakovane kod vas kući onda možete reći da ste uspeli u životu.

Glavna poluga na koju se prodavci magle oslanjaju je televizija. Postoje i druge pomoćne poluge kao što su nauka, umetnost, itd. Ali TV je neosporan vođa, glava. Zato je sve na TV-u reklama. Uz sve danas ide reklama, objašnjenje sa jedinom svrhom da vam odvrati pažnju od toga koliko magle kupujete jer bi ste se mogli slučajno zapitati. Sve, i kad kažem sve mislim bukvalno sve, na televiziji je reklama. Nema ni jednog jedinog sekunda na televiziji danas koji nije čista reklama. Možda vi mislite da postoji nešto kao obrazovno-naučni program, ili nešto slično. Varate se, postoji samo reklama koja vam sugeriše da bi bilo mudro i dobro za vas da vidite kosti stare nekoliko hiljada godina jer zbog čega su se ljudi trudili da ih iskopaju ako ne mogu da ih prodaju. Ko bi uopšte i iskopavao neke grobnice ako nema nade da će uz poneku kosku pronaći i neki zlatnik.

Magla se zavukla svuda. Čak i u nešto istinito i lepo kao što je umetnost. Danas ako želite da napravite ili kupite neko umetničko delo obavezno će pred stajati neki prodavac magle koji će vam objasniti kako se naj-bla..., naj-truć... biće na planeti zemlji jer ste se izabrali baš to umetničko delo. Sami umetnici više ne prave umetnost, lepote umetnosti radi, već magle radi. Pa veliki broj umetnika neprestalno stražari pored svojih dela objašnjavajući šta je umetnik hteo da kaže (valjda si rekao šta si hteo delom, čemu dodatna objašnjenja). Apsurdno, ali realno. Samo u svetu prodavaca magle crn kvadrat (ili neka slična nebuloza) na belom papiru (ili već) može se smatrati umetnošću, u svakom drugom svetu to bi bio smao crn kvadrat na papiru. Sa druge strane ne treba vam objašnjenje, niti bilo kakav sufler da bi ste videli lepotu Mikelanđelovg "Davida". U tako kvalitetnom umetničkom delu, umetnik nema šta da objašnjava niti kome da prodaje maglu. Kako pogledate "Davida" jasno vam je o čemu je reč. Zato "David" i nije na prodaju jer se kvalitet danas ne prodaje. Danas pak, izabere se jedan umetnik ofrlje metodom i natera se da proizvodi umetnost kao na pokretnoj traci. Na pokretnoj traci nemoguće je proizvesti ni kvalitetan šraf a kamo li kvalitetno umetničko delo.



PARAZITI

 

Parazita je danas mnogo, teško bi bilo sve ih i nabrojati. Glava parazita su banke, a njeno telo, razni podsistemi, velike (a i male) kompanije. U daljem tekstu sama reč banka predstavlja baš ovo, glavu - bankarski sistem i sve njene podsisteme - kompanije.

Banke danas ni malo ne liče na ono zbog čega su osnovane niti imalo imaju od svoje prvobitne namene. Banke danas više liče na pohlepne zelenaše nezasite u svojoj pohlepi. Odavno su već banke preuzele cele države sa svekupnom njenom imovinom jer su u potpunosti obezvredili svaku vrednost koju država ima. Počevši sa državnom valutom pa do najobičnijih vrednosti običnog svakodnevnog čoveka, kao što su poštenje ili čast. Čovek je došao do tog stepena da ne može više ni u snu da živi od svog poštenog rada. I naravno da ne može, ma koliko radili toliki borj parazita i prodavaca magle je nemoguće zadovoljiti jednom zdravom proizvođaču.

Ni zarađenu platu ne možete više da dobijete a da vam se banka ne umeša u dohodak. Tako onda kad odete u prodavnicu i iskoristite platnu karticu da platite hleb i mleko banka će uzeti profit jer ste koristili karticu. Ako podižete gotovinu, baka će se umešati i uzeti profit jer podižete gotovinu. Banka se umešala u svaki dinar koji postoji do te mere da ni jedan dinar više ne može da bude upotrebljen a da banka ne uzme proviziju. Otišla je toliko daleko da je napravila zakone po je kojima svaka transakcija novca van banke nezakonita i kriminalna. Bilo šta da kupite ili prodate a da banka za to nije znala čini vas kriminalcem. Čak i mali privrednici na tezgama na lokalnoj pijaci moraju da odvoje harač za banku.

Banke su se pretvorile od pomoćnog sistema države u tumor države. Zarazivši svojom pohlepom (kamatama) svaki sistem koga su se dohvatile, a dohvatile su se svega. Danas nema ni jedne jedine delatnosti koju čovek obavlja a da banka ne odlučuje o tome šta će, i kako, ta delatnost biti obavljena. Banka kontroliše novac i time kontroliše sve, jer su ljudi postali ovisnici o novcu. Banka se ponaša kao prodavac droge koji vam daje besplatno drogu (novac) dok se ne navučete, čim oseti da ste se navukli banka pokazuje svoje pravo parazitsko lice, ostajući sa vama sve dok vas potpuno ne iscrpi. A navukli smo se, ne vredi da poričemo da smo ovisniji o novcu više nego o vazduhu. Toliko smo se beznadežno navukli da se plašim kako će poces odvikavanja teći. Bilo kakvo odvikavanje nije ni malo lako, kako će izgledati odvikavanje od novca koji je pustio svoje parazitske pipke duboko i u samu dušu čoveka teško je i predpostaviti. Žalosno je videti koliko danas i duhovni ljudi ovise o bankama i novcu. Koliko se i duhovnost meri količinom novca.


Sišao sam u podrum. Negde između mojih davno odbačenih brilijantnih izuma seo sam u ugao i gledao ih...
Mehanizam za zaštitu od seronja na kvadrat, dosada koje ne znaju koliko su dosadni. Do njega mehanizam za izbegavanje nekih likova i priča, koji je također služio za brzo izvlačenje iz tumaranja po prljavštini raznih ljudskih deponija. Mehanizam za redovne odbrane od poplava emocija prerađen kasnije da detekciju emotivnih stanja sagovornika...
Sad se nešto sećam da sam imao negde i mehanizam za odbranu od nasilnika, ali sam izgleda zaboravio gde sam ga bacio. Bio je to jako lep mehanizam, inovativan. Hej, čini mi se da je ono mehanizam za... Za šta li je ovo bilo, Bože?... Možda je bio mehanizam za ranu detekciju preglupih priča koje moram da saslušam hteo ili ne. Ili je bio mehanizam za izviđanje u tuđe misli i osećaje, takoreći špijunski mehanizam... A ovaj mehanizam mi je koristio da se isključim iz sagovornikove priče i uključim se u svoje misli. A ovaj je bio čini mi se mehanizam za zaštitu od cinika i dark mislioca, pesimista.

Smisao razbijen na parčiće. Nekoliko starih mehanizama. Jako starih. Koji su danas neupotrebljivi, jer su odavno prevaziđeni. Sad su samo skupljali prašinu i paučinu sa misli i osećaja. Podrum svesti. Nekad volim da mislim da se tu negde krije i smrt, lično. I da će jednog dana ona biti pozvana kao spremačica da napravi malo reda u ovom mom haosu.


U kaminu je goreo plamen, kao...
čini se...
u srcu da gori vatra.
Sneva plamen da postane dim. Znamenje na nebu da je...
negde...
nekom...
toplo! U zagrljaju sa zimskom noći.
Iskrice se igraju po vazduhu. Varniče, kao...
čini se...
oči opijene onim što vide žele da niša drugo ne vide. Da jedino ta slika zauvek ostane u sećanju.
Sećanju?!
Sećanju na sve oblike koje je vatra pravila. Kao vajar.
Treba mi mir. Taj mir koji ima vatra koja gori.
Mir kojim vajar miluje glinu. Da tim dodirom mogu da te dodirnem.