Srećna slava svim blogerima i blogerkama koji slave sv. Nikolu

 

Posebne čestitke i blagodarnost najdražoj kumi

neka ti je srećno, dugovečno i Bogom blagosloveno

radost kuću neka ti krasi

SREĆNA SLAVA!!!

Ljudi misle da se reči koriste da se nešto opiše što se ni slikom ne da opisati. Kako izgleda videti ljude koje ste pokušavali rastumačiti po njihovim rečima? Kako izgleda videti sve te prozore u duše?
Kako izgleda uhvatiti trenutak u kom se nalazi večnost?
Osuđeni smo jedni na druge, bez prava na žalbu, i u toj osudi možemo uživati ili proći golgotu. Jer ljudi smo takvi, da napravimo sunce u sobi i da mesec zakrvavimo. Tako malo slavimo život, toliko preterujemo sa strahom od smrti. Kako slabo znamo svoje puteve i koliko malo vidimo svoje saborce.

U svečanoj sali vladao je žamor koji je utišao glas sa mikrofona. Podigni glavu da kažeš svim tim očima, koje se zadubljuju u tvoju dušu a ne dopiru dalje od lica, kako se mimoilazimo na "putevima sećanja", osećajući taj "otisak usana", znajući da "ko sreću traži taj je i nađe". Loše društvo kvari dobre navike, starino. Samo ovde je drukčije, dobro društvo čini da dobre stvari postanu navika, deo nas, "sredom" ili "bilo kojeg dana". "Jesen u meni" je, sve je sazrelo. Kao što veliki pesnik reče: lako ću za nemir, ne mogu da umirim mir. Zato ti govorim da taj "nemir u meni" ne mogu suzdržati. Uzvraćam ti najnežnijim rečima koje muškarac može smisliti. "Kap po kap" dolivam ti svoju ljubav. Čisto da znaš da "sve moje - tvoje je". "Nešto kao bajka", zamisli me tako. I znaćeš da "sutra je novi dan" makar bio i puko "preživljavanje" znaćeš da "kad ostanemo sami", "nemiri" naši će se pretočiti u pokrete. Uplesćemo se i kao "paukova mreža" naši osećaji, reči, misli će se povezati u jednu tačku. Tamo negde "na kraju duge" govorićemo jedno drugom "najljubavnije pesme". "I bi reč" i mi u njoj. "Probudi se", "poljubi me". Dođi u "ulicu moje duše" iz koje "nema izlaza", "ti" "nešto sasvim posebno". Razumeš me, "ravnoteža i druge bajke", "iskušenja" moja "između sreće i tuge" rasuta su "po nisejskim poljima"? "Neću! ništa! više!" sem tebe i naše "ulice ljubavi". Videćeš da ovakva "sećanja ne blede" jer ostaju zapisana. "Blog naš nasušni" za to je kriv. Ostavi drugima ko je važniji "ludi vrabac" ili "cirkuska jahačica". "Moja ljubav" ti daje "zavet"! "Uspomena" koja će ti reći da "nezvani gost" ovde nema šta da traži. Već su samo "oblaci", "tišina i reči" gde gledam te "očima deteta". "Pisanije" će ti pokazati da taj "osmeh srca" i pored "grbe tuge" vredi više od svih reči jer sve što želim je "pokaži mi svoju ljubav".
Okreni se oko sebe, vidiš sve te ruke kako te dozivaju, oči koje te željno isčekuju. Misli koje će stopiti sa tobom. Svi ti stidljivi, odvažni, ljupki osećaji jedva čekaju tvoje društvo.