PLES I ISTINA

 

 

razbarušene misli i snovi moje drage

kao njena kosa

lenjo su ležali na rubu kreveta

kao na rubu vremena

duboko u njenim zatvorenim očima

ležala su sva moja nadanja

kao pecaroša koji gleda svoj plovak

da, mogao sam da zamenim uloge

u procepu intuicija

 

bezbedno, rekla mi je, ne brini, bezbedni smo

kao dva mala krina u ogromnom polju cveća

ne boj se, svi će pre ubrati oružje do jedan cvet

a pogledaj, kako sam, za tebe, procvetala

 

pogledao sam u vrata

izašla je u predvorje istine

otkrila je sve svoje karte

pokretima tela kao pokretima pantomimičara

otplesala mi je istinu do tančina

skinula je svoje košulje od stida

uzela moje oči i pomazila se njima

moju bol previla na svoje rane

moju čašu gorčine naiskap ispila

 

pokreti, rekla mi je, nebrini, pokreći se

kao dva mala goluba na krovu sveta

ne boj se, svi će pre jesti zemlju no leteti

a pogledaj, kako sam, za tebe, raširila svoja krila