NEOBAVEZNA PRIČA

 

u mraku se čuo zvuk cigarete

krckanje konzerve

odbijanje tišine od zidova mog bića

hiljade bešumnih mehanizmima samoobrane

levitiranje nečujnih poljubaca

matematički precizne formule nemoći

jutro zatvoreno u prozor večnosti

 

neobavezno ćaskanje sa samim sobom

 

krici iz unutrašnjosti

miris paljevine i dim koji se vuče predelom

pogled u sveopšti haos lutajućih atoma

milionti pokušaj potrage za univerzalnim zakonom

puslirajući organizam, talasi, linije, tačke, eksplozije, implozije...

ljuske oslobođene volje, plodovi želje

oči naviknute na vizije ne vide stvarnost

 

neobavezno ispitivanje uzroka i posledice

 

navlačim još jedno zaštitno odelo preko svega

zaštićen medved pred zimski san

negde u snu videću sve što sam ikad želeo videti i doživeti

ali sada je sada, garež na mom licu

pucketanje elektricititeta, varnice na njenim usnama

negde ispod kapljica vode na njenoj koži u središtnu njenog tela

leže uspavani potresi i buka svih nedoživljenih orgazama

 

neobavezni prelazak ljubavi u bolnu strepnju

 

kao pupčanom vrpcom vezan sam za neviđenu unutrašnjost iza njenih očiju

brzi prelasci iz jednog u drugo agregatno stanje emocija

pretrčavanje preko linija napada i odbrane

i kolona suza od meda, od krvi, od vina

nagli trzaji stvarnosti ubrzgavali su dodatnu energiju

žaoke bola i grimanse na njenom licu

vidim te ljubljena kako trebiš sa svog srca naslage besa

 

neobavezno sklanjanje u zaklon mog zagrljaja