SHOPING LJUBAVI

 

Pošto je današnje društvo ustrojeno zakonima tržišne ekonomije, mnogi aspekti tog ustrojstva su se preneli i na nivo osećanja. Zakoni tržišne ekonomije uspeli su se sjediniti sa osećajima... Pa tako osobine koje su popularne na tržištu personalnosti; bile one materijalne, telesne ili duhovne; postaju kvaliteti koji se mogu kompenzovati. Po principu ponude i potražnje, "ja tebi, ti meni". Ako se ekonomski može izračunati cena života, verovatno onda postoji i cena ljubavi... Surovo, ali da li je zaista tako?

Početni zanos u ljubavi, ili bolje rečeno samo zaljubljivanje neretko se tumači kao dokaz količine ljubavi koja postoji prema nekoj osobi, iako bi možda bilo bolje na te trenutke "ludovanja" gledati kao na dokaz pređašnje samoće i jake želje za pripadnošću. Nasuprot toj želji da se nadvlada samoća i želja za pripadnošću danas se sve češće ističe ljudska individualnost, čak iako je ta individualnost na nivou patetične parole "to je različito". Pa tako imamo pripadnike raznih muzičkih pravaca, političkih ubeđenja itd. koji se na površini duboko razlikuju, a koji ako se malo bolje pogleda nemaju ni osnova za takvu tvrdnju. Mnogi nisu ni svesni svoje potrebe za pripadnošću pa tako žive u iluziji da imaju "svoje ideje i svoje misli" koje su samo "slučajno" slične sa ostatkom grupe. A samo slaganje sa ljudima u grupi tumače kao dokaz ispravnosti "svojih" ideja i misli.

Druga tendencija koja se danas sprovodi jeste tendencija "izjednačavanja".

Jednakost danas više liči na jednolikost u odnosu na jedinstvenost.

Iako je tendencija da se razlike ukidaju, po principu da imamo zajedničko poreklo ili nekom drugom principu izjednačavanja prava, zanemaruje se činjenica da je svaki čovek kosmos za sebe. To jasno predstavlja zakon da ni jedan čovek ne sme biti sredstvo za ostvarenje ciljava drugog čoveka.

A da smo postali sredstva to je očigledno... tržišna ekonomija zahteva tako nešto...

Tim izjednačavanjem nestaju razlike među polovima a samim tim i osećaji koji se temelje upravo na suprotnosti polova. Savremeno društvo je više nego radikalno u propovedanju te neindividualizovane jednakosti. Jer je to njegova preka potreba. Standardizacija proizvoda zahteva standardizaciju i čoveka koji će konzumirati ili proizvoditi te proizvode. U tom sistemu i nema razlika jer je sve propisano i standardizovano. Ponašanja i osećaji nekog čoveka (smeh, veselost, pozitivno razmišljanje, brzina rada...) propisani su normama bilo da si direktro ili radnik. Nedeljne šetnje, vožnja automobilom, igranje karata, gledanje filmova, kao i mnoge druge delatnosti su također propisane vidljivim ili nevidljivim mastilom na zidu prihvatljivog standardnog - normalnog ponašanja. Ovakav sistem razvija sposobnost ljudi da se druže bez trvenja, što je i cilj tržišne ekonomije. Tako je ljubav prema bližnjem zamenjena tolerancijom, koja u sebi može da ne sadrži ni traga o nekoj blagonaklonosti (o ljubavi i da ne govorim) prema drugom čoveku.

Može li čovek u toj mreži jednoličnosti biti zaseban univerzum i jedinstvena individua, tj. ono što on zapravo i jeste?

Puno sjedinjenje čoveka se ostavruje jedino u odnosu sa drugom osobom u ljubavi.

Ljubav je aktivnost, a ne pasivni afekat, ona je »ostajanje« a ne »zaljubljivanje«, davanje, a ne primanje.

Sama reč davanje ima više sinonima i značenja u našoj kulturi. Najraširenije mišljenje je da je davanje lišavanje sebe nečeg, ili napuštanje, žrtvovanje. Ova karakterna osobina sakupljačke i izrabljivačke prirode najlakše se uklapa u današnju sliku tržišnog karaktera, tako da se uglavnom davanje oseća kao sopstveno osiromašenje. Što nas opet vraća tržišnoj ekenomiji i njenoj simbiozi sa našim osećajima...

 

Ljubav je aktivna zaokupljenost životom i rastom onoga što volimo...

briga, odgovornost, respekt i znanje...

 

Suština ljubavi je »truditi se« oko nečega i »pomoći nečemu da raste«, ljubav i trud nerazdvojni. Čovjek voli ono oko čega se trudi i trudi se oko onoga šta voli.

Briga i zainteresiranost sadrže u sebi još jedan aspekt ljubavi: odgovornost. Danas se reč odgovornost često upotrebljava u značenju dužnosti, nečega što je čoveku nametnuto spolja. Ali odgovornost, u svom pravom značenju, potpuno je dobrovoljan čin; ona je moj odgovor na potrebe, izražene ili neizražene, drugog ljudskog bića. Biti »odgovoran« znači biti sposoban i spreman »odgovarati«.

Odgovornost bi se mogla lako izroditi u dominaciju i želju za posjedovanjem kad ne bi postojala i treća komponenta ljubavi: respekt. Respekt nije strah ni strahopoštovanje, on označava, u skladu s korijenom riječi (respicere = gledati), sposobnost da osobu vidimo onakvu kakva jest, da smo svjesni njezine jedinstvene individualnosti. Respekt znači brigu da bi druga osoba rasla i razvijala se onakvom kakva jest. Stoga respekt označava odsustvo izrabljivanja. Želim da ljubljena osoba raste i da se razvija radi sebe same, i na svoj vlastiti način, a ne da bi mene služila. Ako ljubim drugu osobu, ja se osećam istovetan s njim, ili s njom, ali s njim onakvim kakav on jest, a ne s onakvim kakav bi meni odgovarao kao objekt moga iskorištavanja. Jasno je da je respekt moguć samo ako sam ja postigao nezavisnost, ako ja mogu stajati i hodati bez štaka, a da ne moram vladati bilo kim ili izrabljivati bilo koga drugoga. Respekt postoji samo na osnovi slobode: "Ljubav je dete slobode, a nikada dete dominacije".

 

**********************************************

 

Zaista, nikada ljubavnik ne traži a da nije

tražen od ljubljene.

Kad je munja ljubavi udarila u ovo srce, znaj

da postoji ljubav u onom srcu.

Kad ljubav prema Bogu raste u tvom srcu,

nema nikakve sumnje da i Bog voli tebe.

Nikakav zvuk pljeskanja ne može odjeknuti

od jedne ruke bez pomoći druge.

Božanska mudrost je sudbina i naredila nam

je da budemo ljubavnici jedni drugima.

Zbog te prethodne zapovijedi svaki dio svijeta

se sjedinjuje sa svojim parom.

 

muslimanski pjesnik i mistik Rumi

 

**********************************************

 

E sad...

nisam ja baš toliko mudar da ovako nešto osmislim i napišem... mnogo opširnije i bolje je to opisano u knjizi "Erich Fromm - Umijece ljubavi"... ovo je samo ukratko prepričan-citiran jedan deo knjige koju usput najtoplije preporučujem svima...

Ono što sam hteo da uradim ovim tekstom jeste da pokrenemo raspravu na tu temu, ako ste zainteresovani...

 

Tržišna ekonomija i osećaji....

Koliko se danas ljubav "kupuje i prodaje"?

 

downdload

"Erich Fromm - Umijece ljubavi.pdf"