pramac mog jedrenjaka sekao je more stvarnosti

žureći ka na mapi ucrtanoj tački

ostavila si mi svoju maramu, miris

obećanje iz nesvesnog stanja, snova

žrtvovao sam svoj život zarad maglovite vizije

jeo sam svež vazduh

za bistar um

 

nevolje su snažile moje mišice, bol jačao moju volju

 

razbijene olupine plutale su pustom pučinom

mrtvi komadi tuđih života

izranjavana zemlja krvarila je

o, samo da izbegnem sve te podvodne stene

sve bure i sva nevremena

vrtlozi nasukanih brodova

topovska paljpa

 

moj cvet zasađen na ostrvu moje obećane zemlje

 

hoćeš li me prepoznati u svoj toj gužvi

stranaca, turista, gradinara

nisam se usuđivao ni misliti

da sva potraga je samo

dim iz lule

neprospavana noć iluzija

loše tumačenje zvezdanog kompasa

 

dobar vetar želje duvao je u moja jedra

 

usput nekako zavoleh sve te neobične talase

luke pune čudesnih brodova sa čudesnim tačkama na mapama

mesta gde se more preliva preko svog horizonta

neobična bića koja su me pratila s vremena na vreme

mirise, zemlje, mora i neba

savete starih iskusnih moreplovaca, razmene dobara

borbu sa gorostasima i divovima, Golijatima

 

sakupio sam pun brod poklona, i dušu svoju sam sačuvao za tebe