U kaminu je goreo plamen, kao...
čini se...
u srcu da gori vatra.
Sneva plamen da postane dim. Znamenje na nebu da je...
negde...
nekom...
toplo! U zagrljaju sa zimskom noći.
Iskrice se igraju po vazduhu. Varniče, kao...
čini se...
oči opijene onim što vide žele da niša drugo ne vide. Da jedino ta slika zauvek ostane u sećanju.
Sećanju?!
Sećanju na sve oblike koje je vatra pravila. Kao vajar.
Treba mi mir. Taj mir koji ima vatra koja gori.
Mir kojim vajar miluje glinu. Da tim dodirom mogu da te dodirnem.