Uspavana klupa stajala je pored puta.
Neko je jeo semenke pa su golubovi došli da se pogoste ostatcima.
Nasuprot, ispod jednog drveta sedela je devojka i plovila rekom svojih snova. Rekom daleko većom od one u koju je gledala.
Na terasi stare tvrđave stajao je stari neupotrebljiv top i oko njega aleja cveća.
Reči su se slivale niz uho devojke koja je slušala udvaranja. Iako je po njenim pokretima bilo jasno da ona želi otići, isto tako je još jasnije bilo da nema nikakvu nameru da to učini.
Na starom crkvenom satu otkucalo je 8 sati.
Vrućina se povlačila pred mrakom koji se kao kakva ogromna zavesa dizao u daljini.
Bog je zapisao ovaj dan na parče pergamenta i odložio ga.

Dosta je za danas.