I nastavljamo dalje našu zeznutu priču o automobilima...

U ovom članku biće reči o društvu i autu...

Istorijski gledano ljudi su od automobila imali i koristi tako što su se družili sa njime a i među sobom...

Image and video hosting by TinyPic

Druženje bi preraslo u nešto posebno...

Image and video hosting by TinyPic

Ponekad je to bila samo egzibicija...

Image and video hosting by TinyPic

A ponekad sećanje na stara vremena...

Image and video hosting by TinyPic

Dakle, pitanje za vas...

DA LI VI, VIŠE VOLITE SAMOSTALNU VOŽNJU...

Image and video hosting by TinyPic

ILI VOŽNJU U DRUŠTVU...

Image and video hosting by TinyPic

 

 

TOLIKO ZA SADA...

Nagradna igra traje i dalje, stižu nam meilovi, stižu nam pisma podrške iz cele zemlje, a i šire...

Kupili smo i bubanj iz kog ćemo da vas izvlačimo za uši...

Image and video hosting by TinyPic

 

POZDRAV, I NE ZABORAVITE DA SE UPIŠETE U KOMENTARE, NEKIM DUHOVITIM KOMENTAROM... NAGRADE RADI... A AKO VAŠ KOMENTAR BUDE KORIŠTEN U OVOJ ŠOU EMISIJI, DOBIĆETE SREDNJU OSOVINU ZA NOVI MERCEDES BILO KOJE KLASE, PO LEĐIMA...

PUNO VAS VOLIM I POZDRAVLJAM...

VAŠ LJUBAZNI...

Image and video hosting by TinyPic

Malo smo se dosađivali istorijom...

Image and video hosting by TinyPic

I tu smo utvrdili da automobili idu na točkove...

Image and video hosting by TinyPic

I da ih pokreće neki motor...

Image and video hosting by TinyPic

Međutom, nije svaki put tako... Ponekad je teško utvrditi ša pokreće dotično vozilo...

Image and video hosting by TinyPic

I da li se uopšte pokreće...

Image and video hosting by TinyPic

 

Dakle, ovaj put nagradno pitanje...

 

DA LI AUTOMIBL MORA DA SE KREĆE NA TOČKOVIMA ILI NE?

 

Zaboravite, piksle i ratkapne, sve što treba da uradite jeste da nas pozovete na naš broj i da date tačan odgovor...

Image and video hosting by TinyPic

i, i, i, i, i, i, i, i, i, i....

SLEDI NAGRADA... koju će vam naš ljubazni službenik dovesti na željenu adresu...

 

toliko za sada... E da, i da ne zaboravim opet... zgodna cica na automobilu...

Image and video hosting by TinyPic

 

POZDRAV DO SLEDEĆEG GLOGA...

I NE ZABORAVITE DA SE UPIŠETE U KOMENTARE, INAČE NIŠTA OD NAGRADE...

E, da...

Kao što je i red, a i sam sam smislio krilaticu "Ako ne znaš odakle da počneš, počni od početka", počinjemo od samog početka... Pa tako...

Jednom davno beše neki matori čiča koji je rešio da pandrkne... I on je imao tri sina i tri ćerke. I kad dođe vreme da se mre, ostavi u amanet svojoj deci jedan točak.

Image and video hosting by TinyPic

Muškarci su naravno prihvatili amanet i preneli ga na sledeća pokolenja, dok su žene tada učinile prvi saobraćajni prestup i time bile osuđene da nikad ne nauče da voze automobil. Naravno, žene su imale neki drugi točak na pameti...

Image and video hosting by TinyPic

Daklem. Čiča izmisli točak i era točkova poče...

Do pre samo sto godina, točkovi su se koristili u razne svrhe i nisu zahtevali mnogo toga. A onda se sve izmenilo.Negde u neko doba jedan domišljat Nemac, ustvari dvojica, izmisliše dizel i benzinske motore. Pre njih je bilo nekih parnih motora, ali oni nisu toliko bili važni. I kad nam stigooše motori, svet se pokrenuo da sve ide na točkove. I da ništa više ne ide na svoje sopstvene noge. Image and video hosting by TinyPic

 

I da ne dužimo sa istorijom jer je uglavnom dosadna, preći ćemo odmah na glavno pitanje.

Kakve točkove vi volite?

I šta bi ste sve uradili za jedan par ili nepar točkova?

Image and video hosting by TinyPic

 

Naravno, nagradna igra još uvek traje... i sledeća stvar koju treba da uradite jeste da nam pošaljete zlatnu pikslu sa zadnjih vrata iz bilo kojeg Majbaha... ništa lakše, zar ne... sve što treba da uradite jeste da pogledate da niste negde u garaži zaturili nekog Majbaha i da mu skinete pikslu. pušenje je štetno, pa ćete tako imati dvostruku korist...

pikslu pošaljite na našu već poznatu adresu:

SVAKA BLESA GLEDA U NEBESA

MLEČNI PUT BB

ZEMLJA

 

požurite ostalo je još svega malo vremena...

A SADA TOTALAN I NEOČEKIVAN OBRT... TJ. ZAOKRET. Jel' se tako kaže? Valjda. Nije ni važno, a možda i jeste....

Uostalom, evo u čemu je stvar...

Kh, kh, kh, kh... malo da pročistim grlo...

Dragi moji i drage moje, dame i gospodo, drugovi i drugarice...

 

Definitivno sam rešio da se kandidujem na top 1. mesto "vredi pogledati" liste, i na sva ostala top 1. mesta. AHA! Niste to očekivali!? M? Pa znam da niste. A zašto vam ovo pričam, pa jer ste mi potrebni, da napišemo peticiju, ako treba i šesticiju, da se moj glog turi na prvo mesto. A evo i zašto.

 

Obećajem da ću voditi bolji blog od auto bloga.

Obećajem da Vas nikad neću smarati automobilima koje možete videti samo na slici, da ne pričamo dalje.

Obećajem da ću dati neke živosti ovom turobnom i tmurnom auto blogu.

Obećajem da neću biti toliko loš i očajan da prepisujem sa drugih sajtova.

Obećajem da neću vam pod nos svakih sat vremena poturati neku besmislicu iz Majbaha.

Obećajem da...

Ma sve vam obećajem, samo da se što pre rastosiljamo bede kao što je "auto blog". Zaista, zbog ovako živih ljudi kakvi su ovde i njihovih tako dobrih i živih priča iz stvarnog života moramo da otpišemo jalovu priču o bajkama iz Bentlija, Majbaha itd. Na ovoj blog platformi treba postaviti listu "izbegavajte po svaku cenu" i tu na prvo mesto staviti auto blog.

 

Dakle...

U ovom auto-glogu dotaći ćemo se svih tema koje se tiču nas i automobila...

Pa tako idemo redom...

 

Od istorije...

Image and video hosting by TinyPic

Do budućnosti...

Image and video hosting by TinyPic

Pretresćemo sve probleme sa kojima se susrećemo mi i automobili...

Image and video hosting by TinyPic

Recimo, kako autombil uopšte radi...

Image and video hosting by TinyPic

Dodirnućemo se i ženskog pitanja...

Image and video hosting by TinyPic

I to ne samo u onom negativnom smislu, već i u smislu...

Image and video hosting by TinyPic

Biće tu naravno i zgodnih cica na lepim automobilima...

Image and video hosting by TinyPic

Pretresti ćemo i problem životinja sa automobilima...

Image and video hosting by TinyPic

Problem dece i automobila...

Image and video hosting by TinyPic

I naravno ono što nas najviše interesuje, problem nas i automobila... Domaća industrija...

Image and video hosting by TinyPic

Hoće li uskoro biti više automobila na planeti ili ljudi...

Image and video hosting by TinyPic

 ITD...

 

Dakle o svemu sem o dosadnim...

Image and video hosting by TinyPic

 

Daklem ako neko želi da me podrži ili ne, neka se upiše u komentare...

Oni koji se ne upišu u listu, nikad neće dobiti  Ford Road Star Turbo Zonda FXA39O-4X.. AHA? Naravno, pogađate, imam i nagradnu igru... a nagrada nije mala... neka za sada ostane iznenađenje... oni koji se ne upišu u komentare, pa žao mi je, za vas ništa od nagrade...

Za početak ove nagradne igre potrebno je da sakupite pet ratkapni sa bilo kojeg ferarija i pošaljete na adresu... BLOG.CO.YU.

Biće i javno izvlačenje nagrada...

I da ne dužim...

WELKOMENZI EVRIBADI....

I DEO (stanje stvari)

 

Usao sam u bar... lokal bar... New Year atmosfera... a i nova godina je... kako zgodno?!

Kelner Mica je dobio ispomoc za novu godinu... lepa mala. duga plava kosa, dekolte, tocilica u ruci, hmmm... onako sa tocilicom, usluzna i bez price – idealna!!! i jos jednu koja preskace preko ljudi noseci case, flase, piksle...

Rodny je za miks pultom... e covece! sto taj covek pusta muziku!! gde li je samo nalazi?!? nikad nisam ni cuo ni video nekog da plese uz istu, a kamo li da peva - istu... sem naravno njegovih devojaka... jadne one... mucenice... svi se nadamo da ce doci Bane... iznenada... otisao je da svira na nekom trgu... please komenzi dodenzi here...

gazda Radosav, dvometras, ruke ko lopate, sarani kad potegne desnicu, zato je tuko samo samare... neko NN lice mi je jednom davno reklo kako ga je jednom videlo da se kiselo od srca smeje... verovatno nas mrzi... ali mnogo pijemo pa ne moze da nas ignorise... uvidajan! vrlo... dvojica tinejdera tek zabrazdili u metal-rok su se nesto porokali, visak emocija ili testosterona... ladno ih je za kragnu izbacio na sneg...

tu su i old frendosi... znamo se i duze, i bolje, i vise, i jace nego sto bi trebalo... pivo... veliko, malo... tekila... vodka... vinjak... svakako se poznajemo...

drustvanca po coskovima...

redom poznata iz reda pred WC-etom...

al' ajde...

nekoliko novih devojaka... samostalne... same u svojoj spiki i smehu... same?! hm? okrecu se... zveraju... 15-16 godina... jebi ga...

drustvo od 1,2,3,4,5,6 sedam, osam, jel' i ovaj sa njima?... 10... 3 muskinje - 7 zenskinja... piju, pevaju... ne Rodnijevu muziku sigurno....

drustvo 5 tipova – 3 devojke... jedna zauzeta... druga zauzeta... treca... e treca... ko zna?! videcemo... ako se onaj bradati jarac smori ko plovak i prikaci se nekom drugom... dobro je... povremeno se zagleda se u mom pravcu... preko mene... kroz mene... nije mi jasno... gledamo se tako...

dalje... decko i devojka... ko zna na kom nebu i u kom stanju... stalno se cmacu... voledu se... pogledima...

komsijaneri... dvojica...

drustvo pored vrata... jedan smesak... jedan namcur... pa se mrsti sto se svaki cas otvaraju vrata... dve tri devojke sa njima... pivo u rukama...

i naravno najzagusljiviji deo... polusprat... terasa... potrkovlje... tesko za definisati... i nekoliko drustvancata... stalno pruzaju ruke kroz ogradu do sanka... pice samo tece...

ispod... polusprata... nemam naocare... ali nazirem slicnost...

koliko ljudi!?... odavno nisam bio u gradu...

 

II DEO (tok radnje desavanja)

 

Prvo me drugar pozvao da dolazi i da idemo... dobro...

kratak dogovor... tad i tad, tu i tu...

dolazim...

regularno mesto... znam ga ko zlu paru...

ulazimo unutra... frendosi su uspeli da konfiskuju sank i barske stolice...

super... taman da se ne guzvamo u guzvi... nisu mi samo jasni oni sto stalno prolzase iza nas... iza nas je zid... pored nas zid... kud odlaze i sta tamo rade... nemoguce je odgonetnuti...

smene na sanku... pivo, tekila, vodka... prica... smejanje... muvanje... vatanje... ljubljenje... krrrrrrrr... prebrzo napredujemo...

izlazimo napolje...

Partybrekersi... "moj duh sada slobodno luta, videces ga na putu za jug"...

ideja... dragstor... idemo da uzmemo neku tekilu... two fingers... nemaju... imaju neku sa smesnim sesirom... naivcine... uzeli smo... znam taj miris... ovo je Tresnjina radza brate... to je ocigledno... gora od najgore dzibre... nema veze... nekoliko frendova usput, zdravice... cestitanja...

ajmo nazad... hladno je da se umre...

"kod zle pare" opet isto... opet smo kod sanka... opet... pivo, tekila, vodka... prica... smejanje... muvanje... vatanje... ljubljenje... krrrrrrrr... opet prebrzo napredujemo...

ajdmo napolje...

drugari se pakuju u kola...

gde idemo???

niko ne zna...

kroz soferku se ne vidi nista... jedna krivina, druga raskrsnica, treci semafor... neki izlaze, neki ulaze...

koliko je sati...

3.30 am

ajd fredndosu drive me kuci...

gde? kako? kuda?...

javi kad stignes...

zensko postavlja pitanja... kako si? ko si? odakle si? sta radis? zasto nista ne pricas?...

dobro sam... sjajno sam... samo me ostavi na miru...

kravet...

gasim motore, i jedrim....

 

III DEO (umetnicki dojam!)

 

negde izmedu smeha i dosadne muzike. zijao sam uokolo trazeci... pogled...

mozda slucajno... neke oci... koje bi rekle nesto...

nemoj misliti da te ne primecujem...

nemoj misiti da moj pogled slucajno prelece svaki cas preko tvog lica...

nezainteresovan...

nemoj misliti da ne vidim...

nemoj...

bivsa, sadasnja, buduca...

misli kao jato gavranova. cavki.

osecam to u vazduhu... venama... srcu...

pucamo po savovima...

bezimo pre nego misli podivljaju i odnesu nas u nepoznatom pravcu...

tamo negde. gde postoji samo neka tacka na plafonu...

reci cu ti sve reci koje si ikad zelela da cujes...

 

IV DEO (preko zalogaja kroz telefon)

 

halo... mljac, mljac...

eeeeee, gde si ti covece.... mljac, mljac...

e hvala brate... i tebi takoder... mljac, mljac...

nista posebno... mljac, mljac...

"kod zle pare"... mljac, mljac...

tako nekako... mljac, mljac...

ma znas ih sve... mljac, mljac...

nisi nista propustio... mljac, mljac...

do pola cetri... mljac, mljac...

nije bilo lose... mljac, mljac...

sta ima kod tebe...

aha, aha, aha, hahahaha...........

ŠTA JE?!

 

kažeš

ne brini

proći će

sve prolazi

proći će i to

kao letnji pljusak

kao noć

kao dan

kao san

i biće opet

leto na reci

noć na jezeru

dan na slavi

san na javi

ne brini

 

kažem

šta je knjiga

koju niko ne čita

šta je otac

koga dete ne pita

šta je pesma

koju niko ne peva

šta je devojka

koju niko ne sneva

šta je radnik

koji ne odmara

šta je čovek

koga niko ne razgovara

 

--------------------------------------------

 

ps.

malo je toga ostalo za reći

reči ionako blede vremenom

i ko će se setiti dal' rekoh

volim te

il'

mrzim

kad ni jedno ni drugo

ne potvrdiše

dela

 

PONAVLJANJA

 

san se ponavlja

istovetane varijacije na temu

oblicja nesvesnog

rusioci mira

pokusaj za podvig

o, da

da li se to tako racuna?!

 

mimoisli smo se nekoliko puta

namerno

u odbljescima stvarnosti

flesovi

iznova, i iznova, i iznova

lekcije se ponavljaju

sve dok srce ne omeksa

naucicemo da volimo

nauciti?!

da li se to tako racuna?

 

DETEKTIVSKA PRIČA...

 

Probudio sam se sav u znoju. San se povukao. Isti.

Ventilator samo odmaže, mešajući ionako vreo vazduh. Kafa je gotova. Uvek je.

Pogledao sam na sat. 4.55AM. Teško spavanje.

Tuš. Hladnijom vodom. Češkanje po bradi. Može još koji dan bez brijanja.

Prišao sam prozoru. Razmakao zavesu. Negde pri kraju ulice. Crna silueta je sedela u kolima. Jeftine uhode. Sigurno ih ima još sa druge strane ulice.

Ne marim.

Koraci hodnikom. Nekoliko trenutaka. Otvaranje - zatvaranje vrata. Lupanje. Stepenice. Lift. Neki su već odlazili. Jutarnja smena.

Okrenuo sam se po stanu. Sve je bilo na dohvat ruke. Jedino je kupatilo bilo odvojeno.

Razmakao sam zavesu još jednom. Ista prilika.

Znaju i oni, a znam i ja.

Vratio sam se u krevet. Pokušaću da odspavam još jednom. Tableta. Čaša vode.

8.23PM.

Jeftina zabava preko puta. Gosti dolaze pijani.

Kratak rez. Preko glave je navukla neku ogoromnu kapu. Meksikanci. Kilometri pustinje. Pijane indijanke se smeju. Bezpotreban put, ništa nisam saznao. Usputni razgovori. Ćutljivi barovi.

Tišina. Kao u gobu. Nešto nije u redu. Previše je tiho.

Izašao sam napolje. Čekajuci brz potez. Kola u prolazu. Sa cevima. Vatrenim.

Ništa se nije desilo.

Prilika u automobilu se nije ni pomerila. Znao sam da motre.

Protegao sam se. Futrola i remenje se pomerilo preko leda. Uvek pun. Spreman za akciju.

Doručak. Ili večera. Svejedno. Debela konobarica je donela nešto. Specijalitet?!

Izašao sam napolje i seo u kola.

Crnac sa šeširom je brzim koracima prošao pored. Otegnutog lica. Vidno uznemiren.

Svraticu do bara.

Upalio sam automobil, dao gas. Silueta u kolima je i dalje sedela nepomično. Bez vidne namere i da me prati.

Nešto nije u redu.

Ježio sam se od tih ulicica i uskih prolaza. Ali to je jedini put.

U baru je bilo poluprazno. Nikad nije ni bilo puno. Večernji šou kasni. Jedna od striptizeta se razbolela.

Nekoliko praznih stolova. Šanker. Konobarica mi je donela piće. Trebalo bi smanjiti. I poruka.

Neće doći.

Čudno.

Uzeo sam kaput i izašao napolje. Morao sam da je vidim.

Nekoliko blokova dalje. Žuti kamion se isprečio na put. Vozač je mahao da se zaustavim. Nemam nameru da stanem. Klopka je očigledna. Skrenuo sam u ulicu pre. Pažljivo posmatrajuci mračne haustore. Postariji indijanac je sedeo na stepenicama. Pogled na retrovizor.

Ništa.

Prošao sam celu ulicu. Mračnu.

Vratio se na glavnu daleko iza kamiona. Osvrnuo se. Kamiondžija je i dalje stajao na ulici i mahao sledećem prolazniku.

Nešto nije u redu.

 

Negde na kraju starog puta za staru železnicku stanicu. Oronula zgrada je još uvek imala veliki sat koji je radio, ali je kasnio tri i po sata za pravim vremenom. Ulaz u hol je smanjen u uski hodnik izmođu nekoliko vrata. i stepenice na dnu hodnika.

Na spratu su stare kancelarije preuređene u jeftine stanove. Stan br.43.

Vrata su otvorena. Sumnjivo. Niko ovde ne otvara vrata. Nikome.

Svetlo iz stana je osvetljavalo hodnik. Prišao sam bliže i izvukao pištolj. Niko se nije pomerao. Tišina. Sačekao sam nekoliko trenutaka. I uskočio unutra.

Ništa.

Prazna prostorija. Lonac na šporetu. Nekoliko ostataka hrane na stolu. Sušilica veša u ćošku. Flaša na podu. Sagnuo sam se da je podignem.

Kroz svoje noge sam video vojnicke čizme i šareno odelo na ulaznim vratima.

Skočio sam u stranu i potegao pištolj. Gađajući u pravcu vrata.

Pao sam na pod i nanišanio opet.

Roze tregeri preko bele body majice.

Mala crvena tačkica na grudima se uvećavala. Brzo.

- Iznenadenje! - rekla je zadnjim dahom.

Osmeh joj nije isčezao sa lica................

 

Ništa nije u redu...

KOMŠIJANERI I


Komšija kupio motor. Briska ga, pere, zagleda, rastavlja i sastavlja po ceo dan. Sakupio je celu ulicu dečurlije. Svi nešto zagledaju. Ozbiljno se prepiru. Komentarišu. Penju se po motoru. Pale ga, dodaju gas, pa ga gase, pa opet sve iz početka.

 

- Šta kažeš sused? A? Jeli dobar?

- Dobar je. Valjda. Ne razumem se mnogo u motore. Ali lepo izgleda.

- MZ 250 kubika. Jeste postariji, ali ide kao zmaj. Još samo malo da se sredi i ima da bude kao curica od 18. Sedi da probamo?

- Neka hvala. Drugi put.

- Što? Usro si se??? A, a, a, a? Striže guza limu?

- Ma jok, ne plašim se, viđao sam i strašnije stvari u životu, nego ne volim da izigravam ribu. A i nemam neko dupe da ga isturim pozadi!

- Jes, i to je sto kazeš. Šta mislis, bi li Bilja htela da se provoza. Jesi video kako nas zagleda? Onako ispod oka. A, a, a, a, a? Zajašila bi ga mala samo tako! Znas kako bi njeno dupe leglo ovde?

- Pitaj je?

- Ma neeeee smeeeem... Ne družim se ja sa njom! Hahahahahaha... Vas dvoje se "družite"! hahahahaha... Samo mi nije mi jasno kako?! Filozof i pevaljka?!

- Ona ozbiljno shvata svoj posao. Ne peva po svadbama i saranama. Samo klubovi i tako to.

- Ajd ne seri! Može ona tebi da prodaje muda za bubrege, ali meni ne. Kad sam bio kod kuma u Šabcu, video sam je na stolu, drekenja Cecu sve u šesnaestu. A ovde se pravi nešto kao... Zbog toga me i mrzi!

- Možda.

- Ti meni nećeš ništa da kažeš, a viđao sam te kroz porozor da joj nosiš neke knjige. Pa kao čitate. Pa vas nema po 5-6 sati napolje. Filozofirate, a? Ne treba njoj filozofija, nego 25-ica, pa da vidiš kako šeni. HAHAHAHAHA!!!

- Verovatno si u pravu. Svi putevi vode u krevet. A od kud ti znaš da nisam spavao sa njom?

- Pa jesi li?

- Džentlamen ne priča o tome!

- Znači nisi!!! E moj komšo... Ja da sam je toliko zamajavo, odro bi je od k...a. Nego, reci ti meni jesi li bio kod nje u sobi. Kako izgleda?

- Ne lupetaj. Što te to zanima?

- Pa ima li ono mekani podovi, pritajeni lusteri, svileni kreveti?

- Hahahahahahaha.......

- Ma sumnjiv si ti meni, mnogo, da znaš! Sve nešto kao se smeješ i ćutiš, a ovamo!? CcCcCcCcCc.

- Što ne odes i vidiš? Komšinica je. Kaži da ti je baš zastlao malo lustera i da ne mozes da završiš lajt šou... hehehehehe...

- Samo ti zajebavaj? A jesi video onog njenog smotanog ćelavca. Kako se nakrivi kad hoda, ko da ima sajlu u dupetu. Brate kad ga vidim kako se kurči sa onim golfom, dođe mi da ga bijem čisto 'nako. Kad se napijem, molim Boga da naletim na njega. Ali klinac. Krije se kurva.

- Ma ne krije se? Nego čovek izlazi na kulturna mesta, a ne kao ti kod Džidže, Bidže, Midže, tri dlake, dva kotlica... Već ono, randevu, paris, mek, znas onu foru gde je sve k'o u apoteci...

- Sereš opet.

- Što?

- Pa tako. Garantujem ti da mu je golf od kevinog muža iz prošlog braka, a onaj pederski stav od ćala. Ja sam svoj lebac pošteno zaradio, i ne stidim se nikog. On?! Znaš koliko ja takvih poštenih momaka čuvam!

- E jebi ga, ti računaš KP-Dom i ovo?!

- Svi oni pre ili kasnije svrate do mene i pitaju: E tebra, imas pljugu! Eeeeeeeeeeeeee..... Kad me tako zovne? CcCcCcCcCcCc. Ovim bi mu polomio... Ovako...

- Hahahahahahahaha. Ma zajebavaš i ti sad. To te pita buranija, oni pravi imju sve i tamo kao i napolju, sem možda Audija. Nego kaži mi šta je pevala u Šapcu?

- Ma batali to, nemamo mi para za to planinarenje. Nego; da ti pravo kažem, hteo sam ja da kupim onu jednu zujalicu, al' računam; mator sam, izginuću negde ovako lud. A i nije to za mene! Ovaj je bolji. Nekako položitiji.

 

Onda se zamislio. Zagledao se u katakuplumcincilator. Nesto mrmljao sebi u bradu. Znao sam koliko je sati, okrenuo sam se i otišao.

Sutra ćemo opet zajebavati jedan drugog.

 

 

Marta...

 

Ustave su popustile. Negde duboko, nagomilana gomila nesklada, poput vulkana, izbila je na površinu. Ni sama ne znajući zašto, došla je do firžidera i uzela jogurt. Zatim je vratila jogurt i uzela sok. Fuuuuuj. Odvratno. Sok! Čoveče!

Glupo bi bilo upaliti svetlo. Matorci knjavaju u dnevnoj sobi. Svetlost bi ih probudila.

Sela je za trpetarijski sto i otvorila sok iz tetrapaka. Sipala u veliku čašu. Pomoranža. Pre je volela da ga pije iz pakovanja, onako mamurna, sad više ne. Ni u kom slučaju. Promenila se. Promene su očigledne na tako malim stvarima. Kao ruke sa malim noktićima. Bolesno!

Od kad je postala takva čistunica ni sama ne zna. Većinu vremena je provodila sa raznim pankerima, rokerima, metalcima... raznim uvrnutim tipovima... Čistoća! Uredno spakovane stvari! Lepe boje zidova bez postera ili grafita! Fujjjj. Ali se promenila. Sve je pobacala i okrečila sobu u plavo. Sama.

Cigareta. Ostale su u sobi. Ćalove su na stolu. Obazrivo je pogledala u pravcu dnevne sobe i poslužila se. Još uvek se plašila da puši pred matorcima. Bez veze je pušiti tamo gde se jede, pomislila je i izašla na terasu. Više je to bio običaj, izaći nekoliko minuta na hladnoću, na brzinu pretresti nekoliko misli, svući jednu cigaretu a onda trkom u topao krevet. Obožavala je taj osećaj. Skupila se u ugao terase, tamo gde manje duva. U pidžami. Verovatno će komšije pomisliti... ma ko ih šiša šta će pomisliti.

Mogla bi poslati poruku Damiru. Mobilni je u sobi. Suviše daleko. Jebeni mobilni. Kakva korist od njega? A i šta da mu kaže: "Ćao ljubavi, srce moje, ljubim te, volim te, kiss - kiss, cmok - cmok". Nasmejala se tome i povukla dim. "Kretenu, koristi kondom kad me varaš, ne želim neku j****u polnu bolest". Zamislila je sebe kako mu to izgovara dubokim glasom. Opet se nasmejala. Da li je nekad prevario? Sigurno jeste. Sa kim? Nekom pijanom fuksom, koja nije ni skontala da je j**u. A verovatno nije ni on. Zamislila je scenu i zasmejala se. Možda sa Marijom! Udavila bi ga golim rukama bez razmišljanja. UH! Već se počela nervirati. Vešticu nikad nije mogla da svari, hodajuću vaginu. Glupaca šeta uokolo i koristi njene fazone. Nekoliko puta je njene priče prepričala kao svoje. Što neće da joj stane na žulj. Izbegava je, u širokom luku. Jednom je pokušavala ismejati, pa je dolijala. Ustala je, prosula joj jebeni bambus u lice, uhvatila za kosu i obrisala patos njome. Udarala je iz sve snage martinkama po bezživotnom telu koje je bilo sklupčano na podu. Nije se branila. Samo je...

U jednom trenu je... tako pogledala... da...

Brzo je uhvatila za kosu i izvukla napolje. Sreća, bio je radni dan pa je u britiji bilo svega par ljudi. Ali taj pogled nikad neće zaboraviti. Pogled pun žalosti, bola, tuge... Pogled koji se shvati u trenu. Pa možda i ne ume bolje od tog svog smešnog izdanja. Možda sve to nije namerna pakost. Možda nema...

Kasnije je nestala, neki su pričali da je bila na odvikavanju, ili tako nešto. Grižnja savesti je ponekad mučila zbog toga. Nije trebala. Glupača! Ortaci su je tapšali po ledima dok joj se srce slamalo. Smejla se sa njima i plakala do bola u sebi. Nije trebalo toliko da je ponizi. Nije trebalo. Glupača. Nikom to nije ispričala. Jedva je sačekala da se krene kući. Došla je uplakana. Majka je ušla u sobu i pitala šta je bilo? "Ništa nije bilo!!!" Izderala se iz sveg glasa. Izgurala majku napolje i zalupila vrata. Onda je shvatila da se istresa bez potrebe na ljudima koji nisu krivi ni za šta. Zaurlala je kroz zatvorena vrata, "Zašto me svi ne ostavite na miru! Ništa nije bilo!" U sebi je mislila, što se zakačila za mene, nikad joj ništa nisam uradila. Čak sam je i izbegavala. I eto sad. Glupača. Zašto?! I sad majka. Sigurno plače. Celu noć je presedela na krevetu, a suze nisu prestajale. Zašto nije ćutala? Nije trebalo. Glupača. Nije trebalo. Još sad i majka. Trebalo bi je okačiti na terazijama kao primer, pomislila je za sebe. Zašto samo nije ćutala?!

Zatresla se od hladnoće i povukla dim.

Grad je brujao svoju ustaljenu melodiju. Nikad ne prestajući. Kao da mu se negde žuri, da što pre stigne tamo. I taj neprestalni osećaj, kao da ceo grad nosi na svojim leđima. Osetila je to nekoliko puta idući na razna kampovanja i roštilje sa ortacima. Kad bi se vraćala u grad bukvalno bi osećala kako se težina grada navaljuje na njena leđa. Sva ta monstruoznost i surovost. Težina! I lica ljudi! O Bože, kakva su im lica? Gledala je jednom neki stari film koji se bavi budućnošću, u kome su ljudi kao hipnotisani hodali prema svojim klanicama. Hipnotisani nekim besmislenim iluzijaama o... Ma više se i ne seća o čemu se radilo u filmu, ali se seća lica tih ljudi. Gore od Matrixa! Svaki put kad pogleda lica oko sebe setila bi se tog filma. Možda su hipnotisani belim linijama po asfaltu, ili semaforima, ulicama pod uglovima, kilometrima bilbodra, možda brzinom kojom se živi, možda svim tim nedostižnim stvarima... Stotine puta je razmišljala o tome i ništa. Razloga nema, a opet! Mnogo puta su i ortaci pričali o tome i davali neka svoja viđenja... Ali nije to to!

Mogla bi da promeni način života. Staro društvo bi je odbacilo, novo ne bi prihvatila nikada. Morala bi da se pretvara, da se smeška, da bude fina, da priča o zanokticama i ceulitu. Španskim serijama. UH! Jedni te isti ljudi uvek. I ta lica, o Bože, ta lica. Šta nije u redu sa njima?

Posvađala se sa najboljom prijateljicom, iz gluposti, oko karmina. Kakva glupost! Da joj je neko pričao?! Mada nije zbog toga. J**o je karmin, razlog je bio mnogo dublji, njena pretencioznos najbolje fukse u gradu joj je išla na živce od kada je upoznala. Mislila je proći će je, shvatice, ali k***c. Glupača je nastavljala svoju beszmislenu priču u nedogled. Svi je muškarci jure i lude za njom, šalju poruke, mole... Jest malo morgen! Muškarci jure samo za hajnikenom, eventualno vinjak i poneka sisa. I bole ih dupe. Imaju i potpuno pravo. Sa kime da se kače, sa lutkicama i nedoraslom emotivno nestabilnom decom, kakvi su i sami. Hvala Bogu na Damiru. Imala je sreće. O, da! I to kakve sreće! 4 godine zajedno! 4 godine! I uvek bi ona pravila sranja, dramila i tražila ni sama ne znajuci šta. Šta je sve podneo, mučenik?! Ponekad se pita, da li je uopšte voli? Toliko gluposti koje mu je priredila moga bi podneti samo neko totalno bezosecajan ili totalno zaljubljen ili... Četri godine zaljubljen. Mora biti da je lud. Ili bolestan. Čak ni najmanji flert sa nekom drugom nije primetila. Nekoliko provocirajucih zezanja, ali ništa opasno. Ko će ga zanti?! Možda je samo proračunat, i ne traži mu se neka bolja prilika. Lenj da mrdne testise. Opet se nasmejala. Setila se... Sad se vec smejala, stavljajući ruku na usta, tresući se celim telom. Nikad mu to nije rekla...

Možda će da je zaprosi?! Imala je osećaj da se nešto premišlja. Misli! Bože, kako bi izgledala u venčanici?! Društvo bi polegalo od smeha. Ili ne bi!

Da li ti... DA!

Da li on... DA.

Od sada, u dobru i zlu. Kako li ide ta rečenica? Proglašavam vas... Ma nije tako. To je kod katulika. Ma... DA i to je to. Hapy familiy!

Postaje hladno.

Otvorila je vrata i ušla u trpezariju/kuhinju. Brzim koracima je pretrčala do sobe. Zavukla se pod jorgan, skupila se, da se što pre ugreje.

Sutra je prvi dan na poslu. Drakstor. Pijani, manijaci, narkomani, babe, dede... Čovece... Setila se sebe i svojih obilazaka dragstora sa društvom. Šta li su ti ljudi mislili?!

Napolju je i dalje sijala neonska reklama koja je osvetljavala sobu u potpunosti. Nekoliko puta je razbijala praznim flašama od piva, i svaki put bi je ponovo postavljali. Bilo je policije, pretnji, ko fol otisaka prstiju...

Prigovaranja ocu. Dolazaka na vrata. Na kraju ništa.

 

Šta da obuče sutra!?! Prvi dan, prvi utisak! Kako da se ponaša sa svim tim šmizlama?

«Prethodni   1 2 3 ... 17 18 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»