@Suvi realisto, volela bih i nešto romantičnije pročitati kod tebe :) @sanjarenja56

Pa evo samo za tebe... Uzivaj...

 

POPLAVA

 

Reka se izlila. Voda na sve strane. Kao veliko ogledalo.

Mutna voda, neko drveće, starudije...

Čujem samo tutnjanje reke.

U nekom trenutuku pojavljuje se sunce. Odsjaj od vode zaslepljuje.

I onda...

 

KAO SVETLOST

 

izvireš kao svetlost

i kao svetlost se razlivaš po jezeru

prostireš se i zavlačiš svuda

pališ vatre kao sveće

kao vetar u naletu

rasplamsavaš buktinje

ulaziš u najskrivenije delove

zavlačiš se pod kožu

budiš maštarje

da igramo

kao labudovi na dunavu

okupani mesečinom

umiveni zvezdama

ti i ja

zaneseni

opijeni

 

ZABUNA JE POSREDI

 

prišao sam joj zbunjen

jel ovo put za nadu

NIJE

rekla je

ovamo putuju ostavljeni

ovamo putuju zaboravljeni

snovi

na kraju ovog puta je veliko groblje

na groblju su grobovi

koje niko ne posećuje

osim duša umrlih

koje nadgledaju žive

uskoro ćemo im se pridružiti

uskoro ćemo hodati po zidovima vremena

ništa nam neće nedostajati

osim jedni drugima

 

jednom sam se probudio na tom groblju

gavranovi su mi rekli

i ti si nečiji san

i neko te poslao na groblje

sahrani se sam...

mudre ptice

 

 

UNDERDUNDUM...

 

- Šta se radi, druže?

* Eto malo, šljakariše se!

- E moj druže, propo si i ti ko muda kroz šuplje gaće!?

* Zar ne propadamo svi tako! "I najveći buntovnik mora da pribavi siću za burek".

- To si u pavu. Osim ako ne misliš kao Kasper: "Još uvek sam jači od svake pekarke, oteću dva bureka dnevno".

* Daaa. Kasper je zmaj. Znaš li šta mi je pričao pre neki dan? Bio je totalo pukao od vinjaka, tri dana zaredom je pio, noć i dan, pa je otišao u park, ali ne onaj veliki, nego onaj ispred njegove zgrade, peo se na žardinjere, lajao iz svega glasa, uzvikivao svašta, pljuvao po ljudima, na kraju zaspao na ljuljašci... Ma strašno! On kaže da se ne seća ničeg, ali su mu komšije pričale. Sad se zareko da više neće piti.

- Stvarno! "A bio je kul momak! Perspektivan!" Sećaš se kad smo bili kod "Ribolovca", pa su došli oni likovi sa nekom čudnom idejom da nam objasne neke stvari... Onako pijan Kasper je video da je neka gužva, i da se nešto dešava, ali nije skontao da smo još uvek bili u verbalnom deliktu, pa se zatrčo, kako je samo uspeo da upravi noge, onako trčeći pokušao da udari onog najkrupnijeg, naravno, promašio, spetljao se i tresno na pod koliko je dug i širok. E, jesmo se smejali. Još više, kad smo videli kojom brzinom je ustao. Kao, ništa se nije desilo! Onda smo izašli napolje, a budala je već uspela da se pokači sa vojnom policijom. Ugovorcima! Eeee, jebem ti ludaka. Dobismo batine dok si rekao šta bi.

* aaaa!

- Kao i ono otoič kad su nas navatali murjaci ispred Diskaća, a on se bio okačio o retrovizor marice. Možeš zamisliti šta je onoj vozač marice mislio kad je video njegovu facu na šroferki. Kolege su pritrčale odmah, neubičajeno sredusretljivi za interventnu, i pitali ga šta mu je?! Verovatno misleći da je bolestan, šta li! Da bi on ladno rekao, oću i ja sa vama u maricu!!! Kad su skapirali da ih zajebava, lele...

* Jao, jeste, sećam se... A, sećaš se rasprave u pritvorskoj jedinici. "Ko cima kavez ptici?!" Na kraju smo došli do zaključka da je ptica ta koja provocira... Hahaha... Eee, svašta! Znaš da je posle toga Marina ostavila poruku svojima kući "Ptica je moj drug, otišla sam da je tražim". Njeni su otkinuli kad su pročitali. Zvali su redom sve službe i sve rođake...

- A ako ćeš pravo i jeste bila žešci gnjavator. Srala je za desotoricu.

* Ma jeste to, "teško je naci ženu koja smisleno zbori"?! Secaš se kad si joj to rekao, deset dana te jurila da ti "objasni" kako nisi u pravu. Koji lik?! Svaki put te prozivala zbog toga, i naravno, svaki put se izova nervirala.

- Jao jeste. Neko vreme me je baš mrzela. Kasnije smo to "prevazišli". Znaš da smo čak neko vreme i bili u šemi.

* I?!

- Ma hajde molim te. Sećaš se Kasperove "Teško kući kojoj ti budeš mesila česnicu za Božić!".

* Znaš li da je pokušala da ga bije zbog toga.

- I!

* Nije to ista kategorija. Ubrzo je uvidela bezsmislenost ideje. Pa mu je pretila da će mu nakačiti neke rođake, braću, ćaću... Kasper to nije umeo da podnese, ne voli kad mu se preti, znaš njegovu, "ako ćeš da uradiš nešto uradi odmah, nemoj kasnije", pa joj je odvalio šamar, ne rekavši joj ni reči, ni pre ni posle. Ona je samo sela i plakala sigurno dva sata...

- Nikad mi to nije pričala.

* Nije ni Kasper to nikom pričao. Skarlet je rekla meni. Ona i Anči su bile sa njima u Rupi.

- Šta li je sa njima dvema?

* Skarlet se udala za onog šabana, kako se zvao lik, onaj sa onim smešnim frizurama i kapama, Jamajka fore, pa sad imaju svoj butik, a usput prodaju i ribolovačku opremu. Imaju neki matori džip i stalno se smucaju po nekim rekama. A, Anči!? Nemam blage veze. Devojka je nestala netragom. Poslednje što sam čuo je da je bila u begišu na nekim studijama. Valjda! Mada ne verujem, ona i škola, teško bi to išlo... Šta se desilo dalje, Bog će ga zanti. Znaš da se Kosturko overdozirao i završio karijeru, a Sekač redovono posećuje nervno-B.

- Jebem ti život. Pa pogledaj te ljude jebo te, a ti mi pridikuješ o Bogu neka sranja. Uopšte mi nisi jasan, zašto si odbacio sve zarad Boga. Kakav Božiji plan može biti u Sekačevoj priči. Čovek je dao sve od sebe, prošao je najgore od svih nas, jebali su ga svi, ko je god stigao izdrkavao se na njemu, i prc... Bensedini, kurci palci... Šta radi? Od čega živi?

* Uvodi kablovsku. Pentra se po krovovima, kad smo se videli rekao mi je da je u poslenjih godinu-dve prevrno više govana nego za ceo život. "Seru golubovi majke im ga"!

- Koji lik? Pa gde je sad?

* Kruševac, Kragujevac ili tako nekako.

- Pa kako izgleda? Jel još uvek onako bled ko smrt?

* Da. Mršaviji je od Kosturka.

- Šta li je sa Rukom?

* Ruka!!! A brate. Njemu sam se divio do granica imbecilnosti. Kakva ludak, čovece. Secaš se kad je pišao na sred raskrsnice ispred SUP-a.

- Aha!

* Ja sam se smejao mesecima posle toga.

- Nikad nisam sazano što ga je iznerviralo da to učini.

* Stvarno ne znaš?!

- Ne znam, ozbiljno?

* Sad ću ti ispricati ono što je on ispričao nama. Negde oko pola sedam je nazvao Skarlet i rekao joj da se nadu u sedam kod SUP-a. I dođe on u sedam a nje nema. Još mu se kad je krenuo od kuće malo pripišalo, ali reče sebi, za deset minuta sam u Rupi pa će da obavi tamo. Možeš li zamisliti njega koji dvadeset minuta čami ispred SUP-a i čeka?! Nakon dvadeset minuta je krenuo prema gradu i video nju kako stoji sa druge strane SUP-a i čeka. Na Beogradskom putu. Zamisli brate!!! Ona je došla isto u sedam samo je stala sa donje strane SUP-a i čekala ga. I kaže on ne bi tu bilo nikakvih problema. Toliko mu je bilo smešno da nije hteo ništa da kaže. Kaže: "Bešika mi je, brat bratu, bila do grla. Popizdeo sam da ne može više. Stojim ko budala pola sata ispred SUP-a i čekam Skarlet. Onda onako besan krenem konačno ka gradu i vidim nju sa donje strane zgrade čuči i nešto prebira po rancu. Koliko mi je bilo smešno, sačekao sam je da završi pa da idemo. "Al’ ne lezi vraže svinje hranu traže". Ona kad me videla sva začuđena upita: "Gde si ti do sad, jebo te, čekam te već pola sata"? E tu mi je puklo! Bešika me gadno žignula. "Gde sam ja do sad?" kažem joj. "Sad ćeš videti gde sam?" Lepo se prošetam do centra raskrsnice, izvadim miška i počnem da pišam. "Evo gde sam!"

- Šta je bilo sa Skarlet?

* Pobegla. Deset dana nije izlazila nigde.

- I šta je bilo sa Rukom? Zašto su ga uopšte tako zvali?

* Ma budala. Gledao je neku emisiju o zaveri pederske mafije. Kao homoseksualci drže sve i imaju neko svoje tajno društvo, i takva sranja. A bio je na "zadatku" pisanja grafita po gradu, pa mu je ruka bila sva crna od spreja. I kad se vratio u Rupu počeo je da prepricava "gay-mafiju". Da bi na kraju dodao "Crna ruka brate." I ne zanujuci da mu je ruka crna. Anči mu je pokazala na ruku i svi smo se zasmejali. Tako je ostao, srkaćeno Ruka. Kasnije je pričao kako je nadimak dobio tako što je najviše od svih nacrtao pesnica kao grafita!

- Pa šta se desilo sa njim?

* Ništa naročito. Koliko znam, otišao je u Kanadu.

- Rve se sa divljinom!? A?

* Daaa... Rve se sa divljinom.

PAUZA...

PODUŽA...

- Šta se desilo sa nama?!

* Kako što rekosmo onog dana!? "Na nama je svršeno. Pravom življenju je kraj, počinje borba za opstanak". Onog dana kad je onaj kreten izašao na MTV i onako sav zajapuren rekao: "Free your minde!" bilo je jasno da smo ga ugasili. Pričali smo o tome?! Čini mi se samo da je bio zaboravio da se zahvali svom psu na "svesrdnoj podršci i pomoći u ostvarenju projekta"!

- Da. Kakva podlost i smejurija.

* Epilog znaš. "Kud koji mili moji".

- Daa. "Kud koji mili moji".

* Onda su izmileli svi ovi "eksperi", i evo dokle smo dogurali. Sećaš se? "Sve rečeno, mišljeno i napisano postaje sve više i sve opasnije nebitno po život". A dijalog je otišao u tri lepe... Niko nikog ne sluša. Ni najmanje. Gordost je uzrasla preko svake mere. I to ne ona gordost koja kaže "Ja sam bolji od brata mog", već ona koja kaže "Ja sam bolji i od Boga".

- Kog Boga?! O čemu bre ti pricaš? "Vrane su ti popile mozak".

* Bolje i vrane nego oni "samomisleći verujući"... A sećaš se rasprave!? "Jedini samomisleći je bio onaj prvi majmun koji je sišao sa grane, ostali samo prepisuju". Iz prostog razloga... "Civilizacija su dva majmuna koji izudaraju trećeg zato što se majmuniše".

- Daaa! E jes bilo dobro! Baš mi nedostaju takve stvari danas. Te male raspravice! Zar vera ne tvrdi da je čovek kreiran, otkud ti u priči sa majmunom?!

* Da. Čovek jeste kreiran. Smatram sebe da sam od Boga, a ne od majmuna.

- Ako ti je tako lakše!

* Lakše?! Misliš da je lakše?! A jel’ primecuješ da kroz ceo ovaj naš razgovor stalo se ponavlja "sećaš se"?

- Da. Spektakl nas je progutao i proterao u sećanje. Nema se više o čemu pricati, osim o njemu - "grande spektakle". A da pričam o Ceci-Jeci, zeku Peci... "Nemim posmatracima sopstvenog života".

* Ne ide.

- Zašto si sve to odbacio? Čovece!

* Zbog same vere. Sve ti je u veri. Najprostija matematika se zasniva na veri. Da sam neki političar koji ima za cilj neke poene, sad bih rekao "sujeverju". Ali to bi bila banalizacija i vere i matematike. Hteo sam da kažem da se cela matematika zasniva na tome da je "jedan jednako jedan". Ne može se dokazati da je "jedan jednako jedan". Jedino u matematici je ta tvrdnja tačna. U stvarnom životu, "jedan" nikad nije isti kao bilo koji drugi "jedan". "Jedan čovek" nije isti kao bilo koji drugi "jedan čovek". "Ne može se dva puta ući u istu reku". Pa ako ću da biram izmedu vere u brojeve ili vere u "jednog čoveka", onda biram da verujem Onome koji se pokazao kao dostojan iste. Zamisli kad bi matematika bila kao Pravoslavna vera. U Pravoslavlju, "jedan je jedano tri" i "tri je jednako jedan". Zamisli takvu matematiku, svaki put kad vidiš trojku ti možeš da je zameniš jedinicom, i obratno. To bi bila matematika!?

- Jooooj! Kako bulaziš! Ti svoju veru u Boga zasnivaš na "jednom broju" ili "jednom coveku"? Smešan si.

* Ne zasnivam svoju veru na tome. To je smo jedan primer. Najlakši za razumevanje. U one dane ja sam verovao tebi, ti meni. I dalje ti verujem, a veruješ i ti meni. Bez tog poverenja ili vere, ne bi bilo ništa od nas. Kao što smo verovali da ćemo biti saučesnici u promenama. Ali! Pokazalo se... Verovali smo pogrešnim ljudima.

- Ja te i dalje ne razumem. Zar da veruješ "jednom čoveku", popu, koji vozi skupa kola i živi "ko bubreg u loju"? I kako da ti sad verujem, kad si se odrekao onog što nas je vezivalo?

* Ne verujem u popa nego u Boga. Popovi su samo sredstvo ne cilj. Nisam se odrekao tebe, već bezveznih ideja.

- I ja verujem u Boga. U čemu je sad razlika izmedu mene i tebe. Tvoja vera je kao ispravna a moja pogrešna? Kako da poštuješ nekog ko je tu istu veru pogazio? Prilagodio sebi! "Ovozemaljskim okolnostima"! Oprosti, ja takvim ljudima ne verujem!

* Bog i ne traži da veruješ čoveku, već Njemu, to jest Bogu. Šta je tu sporno?

- Sporan si ti što me zajebavaš! Sad ti kao znaš šta Bog traži a šta ne trži!? Nije mi jasno kako neko ko je pisao onakve tekstove za Radio Rul’s, može sad da mi popuje o nekoj veri?! Pa šta si rekao Bogu zbog onog "I’m a anantihrist.."? Jesi mu se izvinuo zbog toga?

* Da.

- I šta ti je rekao? "Nema veze, pevaj, igraj, nemoj nikad da ti placaju na žiro račun, samo na ruke"!

* Aha!

- Znaci pokajao si se?

* Da. U tome je i suština.

- Suština čega?

* Vere u Boga.

- Bog treba da se pokaje!? A?!

* Ne. Nego mi, njegova izdajnička deca.

- Pa što nas je napravio takvima. "Izdajnicima"!

* Takvim nas je napravila naša slobodna volja, a ne Bog. "Uvek je neko drugi kriv"? Jel’ tako? Nemoj i ti molim te. A mi smo kao nevinašca, i kao nemamo pojma otkud ciroza jetre, kad smo popili samo dva-tri potoka vinjaka... Uzrok i posledice.

- Znači treba da se pokajem. "Meni su drugovi objasnili, i danas tačno znam gde je bila greška. Jeste, jeo sam govna"...

* "Tim biranim rečima"...

- Ti se zajebavaš. Zar nećeš sad da me "ubeđuješ" da treba da idem u crkvu, postim, palim svece, stojim po dva-tri sata dok papa zapeva, ljubim ruke, krsim se kad god čujem ili vidim bilo šta... Nekim "činjenicama vere".

* Od volje ti je. Slobodne volje! U šta ćeš da veruješ. Možeš da veruješ i u "Ali-babu i 40 hajduka" ako misliš da tako treba. Ili da odabereš neku od ovih novokomponovanih instant religija, mada! u odnosu na njih Ali-baba je... jack-pot premija... Ne postoje "činjenice vere". Iz prostog razloga jer se Bog ne može "dokazati". Svaki "dokaz" kao i svaki protiv-argument podjednako su bezsmisleni. Veru, kao i ljubav, ili nadu, nemoguće je dokazati. Tako nešto ili imaš ili nemaš. Sam biraš. Raj ili pakao, nema ničeg između. Ili-ili, ili jesi ili nisi. Nema suzdržanih. Suzdržan je izmišljotina koju su ljudi napravili da bi ugušili svoju savest, kao i nezainteresovani itd. Pitanje pre onog "Za ili Protiv" bi bilo "Da li glasaš ili Ne?" Pa sve ti to zanš, zašto ponavljam?

- Suzdržavam se od glasanja povodom glasanja! Ma pričali smo o tome, i u pravu si da postoje samo dva odgovora "Da ili Ne". To smo već jednom zakljucili. Znači nevernici u Pakao, a vernici u Raj. Lepo od Boga, koji nas toliko voli da može poslati nekog u pakao. Znaš ono, "Lepo je u Raju, ali, u Paklu je ekipa".

* Znaš da nije tako! Već svaki skup teži ka svom jedinstvu, dobri dobrome, loši lošem. "Svaka ptica svome jatu leti". I uopšte čemu strah od pakla ako ne veruješ da postoji? Rasprava nam je bezsmislena. Kao što rekoh, niti ćeš ti meni dokazati da Bog ne postoji, niti ću ja tebi da postoji. Tako nešto i ne treba da bude dokazano, zarad same vere. Ako je nešto dokazano vera je onda bezsmislen pojam. Zbog toga Bog i nije ostavio nikakav "dokaz", da se pokaže "ko je vera a ko nevera". Mada dokaza ima koliko hoćeš, samo ako hoćeš da Veruješ.

- Opet ti kao znaš šta je Bog, i šta je uradio, i zašto je uradio, i kako je uradio!? Kao da ti imaš ljučeve od Raja! Ne razumem ljude koji tako nešto tvrde. Svaka religija tvrdi da ima autorska prava na Raj i Pakao. Što su pope sad drukčije od bilo koje druge religije. Zar će zaista samo par ispravnih hrišcana biti spašeno, a svi ostali će da popasu Pakao. Misliš da ni jedan Budista neće ući u Raj, pogledaj njihovu veru, i šta ti ljudi mogu svojom verom. Mir koji šire, harmonija, i ne porobljavaju vernike.

* Da, da! Mir koji šire?! Ne porobljavaju vernike?! Daj molim te, pa šta rade gurui? Čemu one i onolike kolonije vernika. Obožavanja i klanjanja. Primer - Bruce Lee?! On je bio vrlo miroljubiv. Sa onim kricima dok ubija, ili osmehom dok lomi kosti. Vrlo miroljubivo! Opet nastavljaš bezsmislenu raspravu. Kakve god da poželiš primere takve ćeš i naći. Princip je takav! "Svaki koji traži, nalazi"! Šta god da tražiš to ćeš i naći, Ðavola tražiš Ðavola ćeš i naći, Boga tražiš Boga ćeš i naći. Primer može biti i Satja-Sai-Baba i sl., ja ih svrstavam sve pod "Ali-babu i 40 hajduka" jer to i jesu. Kao u onom crtanom, najpre dolazi Ali-baba i vitla mačem, u našem slučaju slatkim rečima, a neretko i mačem; onda za njim dolazi 40 hajduka i mažnjavaju sve na šta naiđu... zubalo postarijeg gospodina, može! Po mom, postoje dve vrste religije ili vere, vera u Boga koja kaže da je Bog Tvorac i da se njemu treba pokloniti kao spasitelju nas samih od od nas samih i sigurne smrti; i sve ostale u suštini bezbožnicke. Uostalom što se raspituješ za veru ako ne želiš da veruješ?! Čemu priča ako te ne zanima?!

- Ne diraj mi Bruceta, drzniče! On je jedini čovek u istoriji koje se borio na strani pravde, zarad same pravde... Ma nemam pojma što se upuštam u diskusiju. Onako. Malo mi neke pope izgedaju isuviše umešane u "svetovne stvari".

* Šta ti je tu čudno?! Kad imaš političare koji su, maltene, "super-mudri-ljudi"; na svako pitanje imaju odgovor, u svakom slučaju rešenje , a opet ništa nije kako treba. Ekspertske timove sposobne da izračunaju sve i dokažu sve. Narod koji... Joj narod! Nije ništa posebno da postoje i sveštenici koji su se dali u ’olitiku ili biznis.

- Ma nije čudno. Kapitalizam je napravljen tako da proizvodi samo jednu potrebu, potrebu za novcem, što bi onda bilo čudno da je ta potreba ovladala mnogim. Potrošačko društvo. Sve je na prodaju, pa i Raj valjda.

* Da, da. Ima i takvih tumačenja. Daš pare i nema brige, Raj te čeka.

- Svi su se dali u tumačenje Biblije. A to mi se ni malo ne sviđa. Eto čak i ti.

* Ma kakvo tumačenje. Ja sam ti što se tice Biblije početnik. Govorim ti ono što znam. Znaš ono "čuvaj se čoveka jedne knjige" nekad je bila krilatica koja je značila nešto, danas se umešalo još stotinjak knjiga pa velika većina izmišlja sebi nekog Boga po nekim svojim merilima i u istog veruje. Pa na osovu tog i propovedaju, čak i ne zanajuci šta rade, tog nekog izmišljenog i prilagodenog Boga. Kao ovi novokomponovani "samomisleći verujući". Pravoslavac koji veruje u reinkarnaciju!? Nespojiva stvar, jer jedna drugo isključuje i iz samog pomena u svom opisu. Apostol reče "smrt, a potom sud", a reinkarnacija bi bila neprestano ponavljanje i usavršavanje života. Ili je sud ili ponavljanje. Jedno drugo radikalno isključuje. Ne može sud, pa ako nemaš prolaznu ocenu onda reinkarnacija, a ako imaš onda Raj. Šipak! Za tako nešto nema osnova nigde, sem u ljudskoj gluposti. A ljudska glupost... Mislim, šta reći!

- A što ne bi moglo? Avgustovski rok!

* Ma danas može sve. Nacisti koji "veruju" u Hrista. Pravoslavci koji veruju u Budu. Nevernici koji veruju u sudbinu. Ološ od crnih i belih magova, raznih proročica, horoskop prognoza, pobornika psiho-aktivnih supstanci, super-razumnih uličnih filozofa, neću ni da komentarišem.

- A što ne može?! Ne oziljno; što ne bi moglo tako? Svaki čovek je poseban, i svaki ima neki svoj poseban put. Čak, ako ceš da uzmeš primer svetitelja, i medu njima ima razlika. Neki su bili mučenici, neki prosvetitelji, neki molitvenici, neki stolpnici, neki jurodivi... Neki ovako, neki onako... Pa ako oni mogu da se razlikuju u svom ispovedanju jedne te iste vere onda možemo i mi...

* Pa kažem ti. Sve može...

- Zajebavaš me...

* Prvi si počeo...

- Jp!

* Šta radiš ti? Jesi se priključio ovim nekim "nevladinim oragnizacijama"?

- Daj molim te... Toliko nisko nisam pao... Švrljam okolo, tezgarišem... I tako... "Čekam sudnji dan".

* Lepo je pričati sa tobom.

- Jp! Ti znaš da se ja i ti skoro nikad nismo slagali, gotovo ni u čemu. A opet, najviše volim da pričam sa tobom. Šta ti je čovek? Prcaš me ko konja već godinama, i opet eto me na još! To mi je oduvek bilo, onako... nemam pojma... čudno... blago rečeno... Oni koji su mi bliži po razmišljanju i nekim stavovima nikad mi nisu bili toliko zanimljivi, obično bi ih se klanjao... Nije mi zanimljivo... Kad priča ko i ja, čini mi se da mi podilazi... A to brate ne podnosim... Ovako sa tobom znam da ćeš da mi kontriraš pa to ti je...

* Šta ćeš kad "volem"!

- Jaoooo... Ta je bila dobra... "Ne zna da igra karte, al’ voleeeeee"... Kako si se toga seto!?!

* Multitalenat!

- Haahaahaahaahaaahaaaaaa.

* Pozdravljam te...

- Naravno. Vidimo se.

 

- KRAJ PRVOG ČINA -

 

NOVO DOBA...

ili

rekontra-kontre

 

Ako religija ima svoju kontru - ateizam. Šta bi bila rekontra-kontre? Verovatno neko stanje "s' onu stranu dobra i zla" gde sve prestaje i nestaje, i više nema dobra ni zla, već čista i uzdignuta svest. Svest koja je spoznala samu sebe u celini i prevazišla to mizerno stanje dobra i zla... Svest kojoj su otvorena sva vrata i koja je spoznala sve vidove percepcije. Svest! Koja se vratila u svoje prvobitno stanje pre buđenja, ili ako vam više odgovara, svest koja je dostigla svoje savršenstvo...

 

Zato su ljudi smislili novi način, novi put, NOVO DOBA... koje će u potpunosti doneti sve ono što je čovek ikad želeo... A to je da zadovoljavi svoje fizičke i duhovne potrebe.

Recept:

Fizičke potrebe... Tehnologija će se usavršiti i čovek će pronaći načina da ima neiscrpan izvor energije, a ostatak tehnologije će biti tu da nahrani, napoji i osigura ugodan boravak tom čoveku.

Duhovne potrebe... Uzeće se od svake religije ono najbolje i napraviće se nova vera. Univerzalna! Vera koja objedinjuje sve. Vera koja otvara sva vrata. Vera sa kojom ćeš moći da radiš šta ti je volja, bez ograničenja i bez grižnje savesti.

 

Sloboda za sve!!!

 

Rekao bih "rekontra-kontre", ni crno ni belo, već ceo spektar duginih boja... Šareniš koji zasenjuje sve ono što je civilizacija ikad videla i doživela. Opet će doći vreme kralja Artura i čarobnjaka Merlina, samo što će sada svi biti čarobnjaci i kraljevi...

 

Nije važno ako si dobar ili loš, to ionako ne postoji, to je samo ružna prikaza sadašnje jadne i ograničene svesti. Nije važno ako ceo život protraćiš na gluposti, ne brini, tvoja će se svest opet reinkarnirati i opet ćeš imati priliku. Ne brini se ni zašta, čak i ako poludiš, nema veze, ti si samo na jednom stupnju evolucije. Samo mirno sedi, meditiraj, ne brini ako se oko tebe svet ruši, nije to svet, to je samo sistem, tvoja percepcija se ruši, i ti tu nemaš šta da izgubiš, jer ćeš se ti opet vratiti negde u budućnosti. Nije važno što nećeš znati da si to ti, jer će ionako tvoja svest kad se upotpuni, sve spoznati, i buduće i prošle. Sve će se stopiti u jedan tren.

Zato, opusti se...

Udobno se namesti, i posmatraj kako se podiže horizont tvojih rascvetalih želja. Kako ugao tvog rasta se nalazi negde na 45 stepeni od horizontalne ravni tvog vida. Ti evoluiraš, rasteš i razvijaš se. Ispunjavaš se. I kad uradiš sve kako treba, u nekom od života, naravno, široko se nasmej, jer sve je bolje i bolje... Pusti mozak na ispašu, neka zamišlja stvari, neka ih projektuje. Pustite um neka beskrajno pokušava da pronađe izlaz iz začaranog kruga, sve dok ne nestane... Ne pomažite mu ni u kom slučaju, logikom, istinom, ili sličnim nebulozama, kao što je provera...

I ne brini se ni za šta. Naučnici su tu da rešavaju problematična pitanja, medicina-doktori da brinu o tebi, modni dizajneri da te ulepšaju... Nivea i Solea samo što nisu pronašli večni eliksir mladosti... strpi se malo, nemoj da si na kraj srca... misli pozitivno...

Još samo malo se strpi... I ne brini se ni za šta... Samo budi pozitivan i sve će se rešiti dobro...

Ti se samo udobno smesti, najbolje je negde odakle možeš imati proširenu percepciju (neko opojno sredstvo po mogućnosti), odakle možeš stvari videti jasnije... ps. U pravu si... IRONIČAN SAM!!!

 

A um će se jednog dana vratiti!!!

 

"Sve ispitujte, dobra se držite.” (1.Sol.5,21)

 

KOMSIJANERI II

 

Muka brate. Ali ne onako kao pošast, ili kako to imaju normalni ljudi. Zapali se kuća, ili neko bude bolestan, ili ga udare kola. Ne, nego kao dosada. Grizem sebe. A znam da bi trebalo biti bolje. Uvek je taj odsećaj prisutan. Uvek nešto nedostaje, uvek. I onda sve prelazi u dosadu. Čisto onako, i vidim, nema šanse da se nešto promeni. Sećam se. Ima neka priča o nekom kralju koga je stalno bolela glava pa nije znao šta da radi. Poseti ga neki mudar čovek i kaže mu da će mu pomoći ako bude gledao u zeleno. I kralj uzme pa prefarba celo kraljevstvo u zeleno... Nakon nekoliko dana poseti ga mudrac, i vidi kako su i ljudi i kuće i životinje, sve prefarbano u zeleno... Ode do kralja i pita ga šta se desilo. Kralj kaže; poslušao sam te, sve sam ofarbao u zeleno i mnogo mi je bolje. Mudrac se zaprepasti, pa što nisi samo stavio zelene naočare, tebi bi bilo sve zeleno i bilo bi ti bolje, a ostatak sveta ne bi trpeo zbog tebe...

Znam; rekoh tom mudracu. Probao sam i to. I promenuo sam sve, čak i navike. I nije išlo. Opet me progonio taj osećaj nesnosne dosade. Čuo sam i priču o tome kako je radost i zadovoljstvo u sitnicama. I učinio tako, krupnih događaja jedva da i ima u našim životima. Ali opet ništa. Nikako da se skrasim. Čak i kad sam veseo i radostan zbog nečeg, znam i osećam da me iza ugla vreba umrtvljenost i da samo čeka priliku da zamaknem.

Ma smejem se ja. Ima tu zanimljivih ljudi i smešnih događaja. I bude mi mnogo lepo kad pričam sa njima i onako, poželim skoro da ostanem sa njima za stalno. Ali ne ide. I ne ide. I tačka. Nekako vrlo brzo se utišamo, pa se pojavi ona neprijatna tišina koja prosto nagriza živce. I moraš ustati i otići da makar nešto sačuvaš. Da ne proključaš. A znam da mi ti ljudi nisu ništa krivi, nisu, vrlo su mi potrebni i dobri. I da ću ako bilo šta progovorim napraviti sranje. A ona ću da se jedem još više.

U jeste, i bes. Ponekad se pitam kako uopšte živim sa tolikim besom. Kako nisam natrčao na nekog ko je još besniji i tako izgubio i ovo malo života. Ima vremena! U kad pobesnim... Grizao bih štok od vrata, ujedao kučiće uzput, grizao dupe komšiji... Ali ništa. Postane mi dosadno. I ništa. Sednem negde u hlad. Zablenem se u neku tačku i buljim tako satima. Ništa. Nikad se ništa nije desilo tada, niti sam nešto pametno smislio.

Jesam?! Jesam, jesam. Bio sam i zaljubljen. I to kako. Kupovao cveće, otvarao vrata, išao u bioskop... Ma pravi kavaljer. Onda sam se jednog dana samo okrenuo. Ništa joj nisam rekao. A i šta bih joj rekao. K'o da imam šta reći. Ionako smo sve ispričali što se ispričati moglo. I preko toga. Čuo sam da je plakala nekoliko dana. Zvala me. Tražila objašnjenje? Kad bi ga bar znao! Ponekad sam ćutao, ponekad lagao... Da je do mene. Da nam ne ide. Da nismo jedno za drugo... I bilo je samo još gore. Na kraju, ona pametna. Prebolela budalu, našla nekog pristojnog momka i udala se. Izrodila decu, stara se o njima. Pitao sam se možda je u tome ključ. Deca. Ali, nije to za mene. Mada mi ponekad proradi taj roditeljski instikt. A kad proradi, ne staj mi na put! Nikako! Uuuu, bre. Tad sam najgori.

Ma jesm probao. I bio sam u vojsci zbog toga. Najteži rod. Padobranci. Stariji su mi govorili, da vojska učini čoveka odgovornijim i sposobnijim. Jeste. Sposobniji sam. 50 sklekova za doručak, 50 za ručak, 50 za večeru, stotine kilometara pretrčanih, gušterovih letova ne zna se... Jesam sposobniji. Jak ko bizon. Ali i dalje ništa. Ugrizao sam vodnika za ruku, otkino čoveku kilo mesa. Pa iznervirao me! Bio u pritvoru. Cela frka. Lečenje. Šivanje. Ukori, uslovno... Izvinim mu se. Znaš kako se iznenadio. Mislio je da ga mrzim. Ma ne mrzim te, jebeš ga. Ajmo na pivo, sad ćeš videti da te ne mrzim. Pili ko stoke, celu noć. Razbijali, maltretirali vlasnika kafane i pevačicu. Plakla mučenica. Muzičari ni da pisnu. Jedva se dovukli do kasarne. Pevali u tri ujutro u spavaoni, vikali „uzbuna". A ljudi umorni, jedva čekaju da zaspu i da se malo odmore. Meni da je neko onako pijan pevao u tri ujutro, izašao bih napolje uzeo pušku i bez reči ga upucao. Ništa! A „vođa" mi kasnije davao slobodne dane. Nikad nisam skontao zašto. Bio mnogo dobar sa mnom. Vaspitan čovek. Porodičan. Čuva se za ženu i decu. Razumem ga. Zna on. Ja sam tu par meseci i zbogom. Što mu treba ludak na vratu.

I eto ti sad. Radim kao nešto. A ljudi na poslu sve fini. Niko ništa ne sme da mi progovori. Dobri ljudi, vaspitani. Rade, staraju se za budućnost, jure devojke, ili momke, lažu, kradu, vrdaju, izmotavaju se, prenemažu...

Ima ih pa se zalepe za mene, nemam pojma zašto. Uzmem i pričam joj takve gluposti; namerno, da joj se zgadim; kmečim ko malo dete, plačem ponekad, preuveličavam stvari, serem ko neka ženturača, ma kažem ti, zgadim se sam sebi; majke mi, a ona ništa, ko da pesme recitujem, još razmišlja o tome. Pa kao savetuje me, rešava moje probleme. Probleme?! Trudi se.

Ko je tu tek lud?!?!

I opet! Kad mi dosade sve sex-poze i sva preseravanja kažem joj, što ne nađe nekog normalnog čoveka, lepo se uda i živi ko što joj dolikuje.

Voli me - kaže.

E tek se onda pitam KO JE TU LUD?!?! Toliko se jako zapitam da joj, na kraju, obavezno pukne šamar. I čudi se?! Šta mi bi? Šta je sad sagrešila? Što sam takav prema njoj kad je ona prema meni tako dobra. I kune se svim na svetu da me ne vara? Da nema pojma ko su ti ljudi o kojim pričam? Da onog druga nije videla mesecima... Da nije ni sa kim bila! Još gore, samo još gore bude. I opet se vrati. I pita me; jesam li dobro? Uuuuuu, breeee... Ućuti, samo ućuti. I ućuti ona. Ne progovara ni reč satima. Ćuti i gleda me. Šta ću!? Snuždena i sjebana. I bude smao još gore. Sve gore i gore. Isteram je napolje. Neće. Plače. Žensko je, šta da radi sem da plače. Uhvatim je za ruku i gurnem je preko praga. Upalim tv, pustim neku utakmicu, odvrnem do daske zvuk, uzmem pivo i sednem. Komšije, dobri ljudi, ne pada im na pamet da mi kažu nešto. Ćute i slušaju prenos.

Volela bi da može da me razume.

Kažem joj da "nikad ništa neće razumeti, do kraja života." Opet ne konta!!!

Žali se mojim drugovima. Oni meni prenesu. Jednom, dva puta... Više im nije padalo na pamet.

I sad, KO JE BRE LUD OVDE?!?!?!

Šta da radim???

 

 

TORTURA INTERPUNKCIJE...

 

Nemam afirmacije za neke pretenzije. Očigledne su samo tenzije. Nestvarni eksperimenti? Kalkulanti. Špekulanti. Stavićemo ljubav pod kamatu; ubirati proviziju; ležeći na nekom ostrvu beznađa; zaklonjeni palmom sa desktopa; od sunca stvarnosti... ne više između dobra i zla; već! izmedu kodova i modova! Egzorcisti trolova, spinova, trojanaca, virusa...

 

A pitanja?

 

Kako bi rekao onaj čuveni... veliki... na daleko poznati... izuzetni... vrač - Gospodra prstenova; "Questions? Questions, who need answers?" (Pitanja? Pitanja, kojima trebaju odgovori?) I, naravno; pretnja štapom!

 

Neki su se pojavili sa jasnom namerom da eksponiraju. Sebe i/ili druge. Prikaz "bede studentskog života". Ponoćni razgovori. Kratke razmene recepata kuvarica; domaćica?! Panoi. Manifestacije! Razmena informacija!? Dizanje revolucije??? Ali ne u realnom modu. Virtualne revolucije. Banalizovanje!? Iste, i/ili? Možda. To sad nije ni bitno. Flertujemo sa "NN" licima iz druge dimenzije. Mudrost je očigledna. Poštapalice citatima. Samo slepi ne vide! Ostali se samo prave. Zavaravaju sebe. Ili mene!? Ili vas?!? Urbani proleteri. Neretko zanimljivi likovi?! A i scene. I dalje smo samo posmatrači. Publika! Saučesnici?!?!?!; malo danas, malo sutra... Odgovori su nas zobišli. U širokom luku. Rekonstruisani ispadi istorije. Ponavljaju se. Ko se ne seća iznova proživljava.

 

A šta ti radiš ovde? Virtuz reči!? Kako; smešno!!! Simboli su postali slike. Slike su postale reči. Reči pixeli. Monitor se zamutio. Zar monitor nije sinonim za nekog ko motri, motritelj. Koga/Čega? Begstva! Od života na "tačkice". No, niko se ne seća "tačkica".....

 

Tu smo. Noćni klub, kome je ponestalo vina.

"Vino života je ispijeno. U ovom pretencioznom noćnom klubu ostaje samo talog."

 

GENIJE

ili...

Glupan...

 

* * * * * *

- Zašto si osuđen na večno prokletstvo, pa nisi ti loša osoba?!

- Zajebavao sam se sa svetinjama...

* * * * * *

 

čitao sam i ranije neke studije i neke poglede na to šta nam je donela civilizacija a šta ne, kao i to šta uopste znači ta reč civilizacija i to ne u onom smisliu kao civilizaciones od korena latinske do cveta grčke reči... = ako vam je do toga - http://hr.wikipedia.org/wiki/Civilizacija - a tamo se kaže:

- Civilizacija (latinski) ili uljudba je ukupnost svih znanja, vještina, običaja, misaonih i duhovnih spoznaja kod razvijenih ljudskih zajednica;

također: razdoblje ljudskog društva koje slijedi nakon njegovih primitivnih faza;

također: skup materijalnih i duhovnih stečevina određenog društva.

kasnije ćemo se pozabaviti i ovim objašnjenjem i onim šta ono sugeriše...

 

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 

najblaže rečeno, neobično gledište sam susreo u knjizi "The Disasters Darwinism Brought to Humanity by Harun Yahya" u prevodu "Strahote koje je doneo Darvinizam"... Sama knjiga je jako nabijena emocijama i na neki način se trudi da skoro za sva stradanja 19 i 20 veka optuži Darvina, i njegovu "teoriju evolucije - odnosno teoriju o poreklu vrsta"... Zanimljiva je stvar da Darvinova teorija i dan danas i dalje samo "teorija"...

ali... elem...

po toj teoriji svi se nalazimo na nekom stpunju razvoja, kao narodi i kao pojedinici, pa je iz te teorije proizašlo kako postoje primitivni ogranizmi i složeni organizmi, pa tako i primitivni ljudi (primitivna plemena)...  mi ih tako danas nazivamo... primitivni Aboridžani ili Indijanci amazona itd. (divljaci sa balkana)... i superiorni narodi, grci, persijanci... atlantidjani... kasnije su Karl Marks&kompanija dodali tome kako postoje i primitivni oblici ekonomije i naravno, nasuprot njima savremeni tj. civilizovani, od kojih bi komunizam trebao da bude vrh u svakom smislu... neki drugi su opet mislili da je vrh negde drugde, kao Hitler npr. koji je dodao kako postoje i primitivne i uzvišene rase... itd.

zanimljivo bi bilo čuti vaše mišljenje gde je vrh?

 

i da ne dužim sa pričom ko je šta i kako uradio i rekao i upropastio pokolenja iza sebe, navešću ideju koja je u osnovi ove teorije, ono što ovu teroiju čini toliko primamljivom tolikom broju ljudi. a to je sama podela na napredne i nazadne... podela na razvijene i nerazvijene (zvuči vam poznato!? koliko života je ova podela odnela?)... skoro kao da zvuči na podelu na genije i glupane... i ne samo da zvuči tako...

ali da probamo ovako...

u mikro-kosmosu, tj. mikrorazvoju u ovom slučaju, samog čoveka postoje periodi iliti stupnjevi iliti doba, ili kako ih god nazivali, razvoja čoveka... čovek se tokom svog života razvija... znači ono omiljeno Darvinovo štivo...

fetus - ili u makrorazvoju neki atomi negde milionima godina unazat negde u vodi su se sastali i rešili da naprave molekule, a ovi su opet rešili da naprave čudo tj. primitivne jednoćelijske organizme...

beba - iliti formiranje primitivnih višećelijskih organizama

dete - iliti...

i da ne dužim jasne su vam dalje paralele... dete postaje socijalno biće, majmun silazi sa grane... adolescent počinje da govori, majmun počinje da smišlja planove i to velikim slovima planove...

u principu ostvaruje se napredak, kao što se to vidi i u tako malom delu čovekovog života. napredak u fizičkom, mentalnom i duhovnom smislu i onda bi kao vrh trebalo da bude starost?!?!?!

ne verujem da će iko reći za svoju babu i dedu, čak ni oni sami, da su na svom vrhu, da tako kažemo... onako iscrpljeni, umrtvljeni, vremenski pregaženi, sa jednom nogom u grobu a drugom na kori od banane...

pa u čemu je onda stvar... da li se i u makrorazvoju bliži starost tj. civilizacija?!?!

hajde da ne banalizujemo stvari... ipak su ovamo u pitanju milioni godina, jel?, a ovde tek 80-ak...

nego da se vratimo...

- Civilizacija (latinski) ili uljudba je ukupnost svih znanja, vještina, običaja, misaonih i duhovnih spoznaja kod razvijenih ljudskih zajednica; dakle oni pametniji i veštiji u svemu su civilizovani oni drugi su divljaci i glupaci...

također: razdoblje ljudskog društva koje slijedi nakon njegovih primitivnih faza; dakle opametili se glupani, i postali geniji...

također: skup materijalnih i duhovnih stečevina određenog društva. dakle oni koji poseduju veća materijalna i duhovna bogatsva su civilizvani, oni drugi... žao mi je momci...

 

Svi se sećate kaubojskih filmova (naravno i dokumentaraca) i ubijanja "divljaka" koji nisu sposobni da se prilagode tekovinama evolucije, istrebljivanje Afrike, ropstva, Indije... itd... u svim tim osvajanjima se pojavljuje "superiorna rasa" belaca koja vrši teror nad divljim plemenima širom celog globusa. jedina superiornost, kako danas znamo, belaca iz evrope u odnosu na ostale narode je bila u njihovom oružju, i bolestima koje su im doneli... paradoks je što su nakon uništenja dobili medalje i pohvale od strane uništitelja... ne bih smo ih danas zvali civlizacija Inka ili Maja, Egipćana da nisu bili civlizovani... imali su znanja, umeća, dok se u evropi kanalizacija vukla ulicama a voda se donosila vedrima, astečki car je otvao česme i puštalo vodu u wc. dopisivao se sa udaljenim delovima carstva... ni dan danas neke građevinske misterije tih civilizacija nisu rešene a kamo li ponovljene čak ni sa svom našom tehnologijom i genijalnošću...

sad? zar je jedina superiornost, jedina "ukupnost svih znanja, vještina, običaja, misaonih i duhovnih spoznaja kod razvijenih ljudskih zajednica" izražava u tome ko ima superiorniju moć da oduzme život? ili u čemu se izražava?

zar su ljudi superioriniji u svom " skup materijalnih i duhovnih stečevina određenog društva" u tome što tako bezbedno i lako mogu da ubiju slabije i nezaštićene... zar si genije ako prevariš glupljeg od sebe?

 

danas, iako bukvalno opkoljeni i sterani u mrtvi ugao američki indijanci, a i mnoga druga plemena, i dalje zadržavaju svoj identitet, svoj način života i svoje poglede na svet, i dalje više verujući lokalnom vraču nego svim inekcijama... po svemu sudeći teško da će ikad prihvatiti tekovine civilizacije... možda je toliki "napredak" za njih prevelik skok na nekoj Darvinovoj lestvici, i verovatno bi u tom pokušaju skoka bili uhvaćeni u raskoraku i nestali... ali zar vam se ne čini da, nakon toliko godina od kada je počela era industrijalizacije, zar vam se ne čine glupi i zaostali ti raštrkani bušmani koji i dalje love divljač kopljima a ne vinečsterkama... ljudi koji jedu skakavce, a odbijaju konzerviranu hranu... greju se na raspaljene vatre i žive u šatorima... mislim, iskreno recite, ko je gluplji, oni što žive u pećinama ili vi što živite u svojim stanovima? ko je napredniji? civilizovaniji?

 

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 

sve primere koje sam naveo, kao i sve teorije koje sam pomenuo, služile su samo kao misao vodilja do glavnog pitanja, čemu teži (a i služi) naša civilizacija, kakav uspeh će se pripisati istoj?

čemu (služi) čovek na mesecu?

za one koji su na nižem stupnju razvoja pitanje bi bilo... da li je uspeh kenjati u sopstvenom životnom prostoru koji se sveo na 50m2 tj. stanu na samo nekoliko koraka od mesta gde jedeš i mesta gde spavaš?

 

 

da li bi neke stvari trebalo zaista da ostanu svete i pored sveg?

INDIVIDUALNOST

ili...

GORDOST JE MOJA VRLINA....

 

Jedno od velikih insistiranja današnjeg čoveka je insistiranje na njegovoj individualnosti. Insistiranje da se čovek ostvari. Da pronađe ono pravo ja. Znate na šta mislim?

Da pronađe onog pravog sebe.

Pronaći sebe?!?

U najmanju ruku čudno. Ako to nismo mi, ko je to onda u nama?

Kao da smo odlutali negde daleko u neku šumu Stribarovu, pa 'ajd sad da se pronađemo. Nismo to mi, to je neko drugi u nama, i taj neko drugi pravi sva ova sranja, i tog nekog treba izbaciti napolje, a na njegovo mesto postaviti onog istinskog i pravog sebe. A taj pravi "ja" se podrazumeva da je neko veoma veoma sjajan i dobar u tom nečem u čem se taj isti "ja" pronalazi. Neko vredan divljenja i poštovanja. Najbolji od svih "ja". I dok ne pronađemo tog divnog i sjajnog sebe ostaje nam da se patimo sa ovom jadnom, bednom i poturenom verzijom sebe. Pošto je ova verzija toliko jadna i bedna onda joj se daje mnogo toga na volju i na veresiju. Zašto? Pa kad dođe onaj pravi "ja" on će sve da uredi kako treba. Da! Čak će i ove nevaljalosti koje je uradio ovaj očajni i gadni "ja" da preokrene u nešto mnogo dobro i pozitivno.

Vredi pronaći tog nekog "JA", zar ne?

 

Komplikovano???!!!???

 

Pa i nije toliko koliko na prvi pogled izgleda.

Ako ne znaš odakle da kreneš onda kreni od početka.

A početak je rođenje. Tvoje telo je slučajan spoj najboljih majčinih i očevih DNK nizova, pa prema tome u najmanju ruku nije tvoje, već ti je više kao dar. Jedna pozajmljena ćelija umnožena nekoliko milijardi puta, a onda u kompletu predato tebi da se pobrineš za to meso i krv. Druga stavka, Ime i Prezime, su ti također darovani, neosporno. Treća stavka vaspitanje ti je opet darovano, što od roditelja, što od društvene sredine u kojoj si odrastao. Znanje si sakupio iz raznih knjiga, priča, pouka, iskustva... Jedan deo znanja si prihvatio, drugo odbacio svojim karakterom koji ti je opet darovan kroz vaspitanje. Darovano ili ako više voliš nametnuto, svejedno nije tvoje ili nisi ti, jer nije od tebe već je uticaj spolja.

O ukusima nećemo, o njima se ne raspravlja... oni su beli medvedi, maksimalno zaštićeni, gore od "tabu tema". Pa je, možda, moguće da si to ti. Ukusi su različiti! Eto razlike! Eureka! Tebi se sviđa bela košulja a nekom drugom plava. Eto je ključna razlika! To si ti, čovek koji voli blele košulje, a ne voli plave. Čovek koji obožava sarme, a ne voli ren. Čovek koji voli i ne voli razne stvari i ljude. Pitanje bi bilo; zašto voliš domaću šljivovicu a ne prija ti baš sake, i ne kontaš šampanjac??? M?

 

Možda si ti one tvoje ideje i tvoja inspiracije za koju se tako grčevito držiš još uvek tvrdeći da imaš nešto svoje, nešto lično. Svoj lični pečat i potpis. Ali kad govoriš o idejama i inspiraciji ti govoriš, "dobio sam inspiraciju, našao sam je, imam ideju, došla je"... Odakle? Iz tebe? Ili spolja? Neka muza! M?

 

Ti si ustvari u vrzinom kolu iz koga nema izlaza. Nema tebe nigde. Ništa od toga nisi ti. Kud god da se okreneš vidiš samo da si jedna grana na nekom stablu, vidiš da ništa od onog što poseduješ nema koren u tebi, već je korenje daleko negde iza tebe...

 

Pa šta si onda? Gde je ta individualnost? U čemu je fora?

 

Jedina stvar koju ustvari imaš i koju ti niko nikad neće oduzeti je tvoja SLOBODNA VOLJA. Čak iako ti je i ona darovana, ona je jedina stvar koja te čini samosvesnim bićem. Ona je jedina stvar koja jeste tvoja i koju poseduješ. Iako je ista u svim ljudima ona se jako razlikuje po svojoj snazi, a iz te razlike proizilazi različitost.

 

Individualnost je da svojom slobodnom voljom, između stotina miliona ljudi ti se odlučiš za jednu osobu da je voliš najviše od svih. Znajući već unapred da, i bez da ti trube o tome, "Ti to možeš!", "Ti to želiš", "Ti to znaš", "Ti si hrabar", "Ti si voljen".... Bez da te ubeđuju u to da "Ti si Bog!" znaš da nisi, jer to je mesto već odavno zauzeto, ali je upražnjeno ono mesto u tvoj ljubljenoj. Upražnjena su i mesta u tvojim bližnjima i tvoje mesto u Bogu...

Možda si to ti?! Deo koji nedostaje...

 

SUJETA

Možda sam trebao gledati svoja posla. Reći nešto kao; „Dobar pokušaj da se dohvate zvezde. Dobar pokušaj da se probudiš i doživiš svoj san. Samo jedna stvar te koči, džaba ti skakutanje ako nema nikog da te podigne. Ponese. Ispuni."

Ili možda: „To sam ja. Zar me ne prepoznaješ?! Zar ne vidiš da, samo se još uvek nismo sreli. Pogledaj u moje oči, to tvoj je pogled. Moje su ruke, to tvoj je dodir. Zar me tvoj bol doveo do neprepoznvanja? Zar ne vidiš tvoje drugo Ja???"

Ili možda ćutati.

Znam šta ćeš da kažeš. To samo su reči, gde su dela!

Ljudska sujeta. Gordost. Uvek hoće da se prikaže kako je iznad svega. Kako joj niko ništa ne može. Sve razume. Sve zna. Nikog ne ljubi. Nikog ne miluje. Samo diže, diže, diže, iznad misli, iznad srca, iznad ljudi, iznad vremena, iznad neba, iznad zvezda...

Ne zato što stvarno toliko voli, nego da bi pad bio što veći i dublji...

 

SHOPING LJUBAVI

 

Pošto je današnje društvo ustrojeno zakonima tržišne ekonomije, mnogi aspekti tog ustrojstva su se preneli i na nivo osećanja. Zakoni tržišne ekonomije uspeli su se sjediniti sa osećajima... Pa tako osobine koje su popularne na tržištu personalnosti; bile one materijalne, telesne ili duhovne; postaju kvaliteti koji se mogu kompenzovati. Po principu ponude i potražnje, "ja tebi, ti meni". Ako se ekonomski može izračunati cena života, verovatno onda postoji i cena ljubavi... Surovo, ali da li je zaista tako?

Početni zanos u ljubavi, ili bolje rečeno samo zaljubljivanje neretko se tumači kao dokaz količine ljubavi koja postoji prema nekoj osobi, iako bi možda bilo bolje na te trenutke "ludovanja" gledati kao na dokaz pređašnje samoće i jake želje za pripadnošću. Nasuprot toj želji da se nadvlada samoća i želja za pripadnošću danas se sve češće ističe ljudska individualnost, čak iako je ta individualnost na nivou patetične parole "to je različito". Pa tako imamo pripadnike raznih muzičkih pravaca, političkih ubeđenja itd. koji se na površini duboko razlikuju, a koji ako se malo bolje pogleda nemaju ni osnova za takvu tvrdnju. Mnogi nisu ni svesni svoje potrebe za pripadnošću pa tako žive u iluziji da imaju "svoje ideje i svoje misli" koje su samo "slučajno" slične sa ostatkom grupe. A samo slaganje sa ljudima u grupi tumače kao dokaz ispravnosti "svojih" ideja i misli.

Druga tendencija koja se danas sprovodi jeste tendencija "izjednačavanja".

Jednakost danas više liči na jednolikost u odnosu na jedinstvenost.

Iako je tendencija da se razlike ukidaju, po principu da imamo zajedničko poreklo ili nekom drugom principu izjednačavanja prava, zanemaruje se činjenica da je svaki čovek kosmos za sebe. To jasno predstavlja zakon da ni jedan čovek ne sme biti sredstvo za ostvarenje ciljava drugog čoveka.

A da smo postali sredstva to je očigledno... tržišna ekonomija zahteva tako nešto...

Tim izjednačavanjem nestaju razlike među polovima a samim tim i osećaji koji se temelje upravo na suprotnosti polova. Savremeno društvo je više nego radikalno u propovedanju te neindividualizovane jednakosti. Jer je to njegova preka potreba. Standardizacija proizvoda zahteva standardizaciju i čoveka koji će konzumirati ili proizvoditi te proizvode. U tom sistemu i nema razlika jer je sve propisano i standardizovano. Ponašanja i osećaji nekog čoveka (smeh, veselost, pozitivno razmišljanje, brzina rada...) propisani su normama bilo da si direktro ili radnik. Nedeljne šetnje, vožnja automobilom, igranje karata, gledanje filmova, kao i mnoge druge delatnosti su također propisane vidljivim ili nevidljivim mastilom na zidu prihvatljivog standardnog - normalnog ponašanja. Ovakav sistem razvija sposobnost ljudi da se druže bez trvenja, što je i cilj tržišne ekonomije. Tako je ljubav prema bližnjem zamenjena tolerancijom, koja u sebi može da ne sadrži ni traga o nekoj blagonaklonosti (o ljubavi i da ne govorim) prema drugom čoveku.

Može li čovek u toj mreži jednoličnosti biti zaseban univerzum i jedinstvena individua, tj. ono što on zapravo i jeste?

Puno sjedinjenje čoveka se ostavruje jedino u odnosu sa drugom osobom u ljubavi.

Ljubav je aktivnost, a ne pasivni afekat, ona je »ostajanje« a ne »zaljubljivanje«, davanje, a ne primanje.

Sama reč davanje ima više sinonima i značenja u našoj kulturi. Najraširenije mišljenje je da je davanje lišavanje sebe nečeg, ili napuštanje, žrtvovanje. Ova karakterna osobina sakupljačke i izrabljivačke prirode najlakše se uklapa u današnju sliku tržišnog karaktera, tako da se uglavnom davanje oseća kao sopstveno osiromašenje. Što nas opet vraća tržišnoj ekenomiji i njenoj simbiozi sa našim osećajima...

 

Ljubav je aktivna zaokupljenost životom i rastom onoga što volimo...

briga, odgovornost, respekt i znanje...

 

Suština ljubavi je »truditi se« oko nečega i »pomoći nečemu da raste«, ljubav i trud nerazdvojni. Čovjek voli ono oko čega se trudi i trudi se oko onoga šta voli.

Briga i zainteresiranost sadrže u sebi još jedan aspekt ljubavi: odgovornost. Danas se reč odgovornost često upotrebljava u značenju dužnosti, nečega što je čoveku nametnuto spolja. Ali odgovornost, u svom pravom značenju, potpuno je dobrovoljan čin; ona je moj odgovor na potrebe, izražene ili neizražene, drugog ljudskog bića. Biti »odgovoran« znači biti sposoban i spreman »odgovarati«.

Odgovornost bi se mogla lako izroditi u dominaciju i želju za posjedovanjem kad ne bi postojala i treća komponenta ljubavi: respekt. Respekt nije strah ni strahopoštovanje, on označava, u skladu s korijenom riječi (respicere = gledati), sposobnost da osobu vidimo onakvu kakva jest, da smo svjesni njezine jedinstvene individualnosti. Respekt znači brigu da bi druga osoba rasla i razvijala se onakvom kakva jest. Stoga respekt označava odsustvo izrabljivanja. Želim da ljubljena osoba raste i da se razvija radi sebe same, i na svoj vlastiti način, a ne da bi mene služila. Ako ljubim drugu osobu, ja se osećam istovetan s njim, ili s njom, ali s njim onakvim kakav on jest, a ne s onakvim kakav bi meni odgovarao kao objekt moga iskorištavanja. Jasno je da je respekt moguć samo ako sam ja postigao nezavisnost, ako ja mogu stajati i hodati bez štaka, a da ne moram vladati bilo kim ili izrabljivati bilo koga drugoga. Respekt postoji samo na osnovi slobode: "Ljubav je dete slobode, a nikada dete dominacije".

 

**********************************************

 

Zaista, nikada ljubavnik ne traži a da nije

tražen od ljubljene.

Kad je munja ljubavi udarila u ovo srce, znaj

da postoji ljubav u onom srcu.

Kad ljubav prema Bogu raste u tvom srcu,

nema nikakve sumnje da i Bog voli tebe.

Nikakav zvuk pljeskanja ne može odjeknuti

od jedne ruke bez pomoći druge.

Božanska mudrost je sudbina i naredila nam

je da budemo ljubavnici jedni drugima.

Zbog te prethodne zapovijedi svaki dio svijeta

se sjedinjuje sa svojim parom.

 

muslimanski pjesnik i mistik Rumi

 

**********************************************

 

E sad...

nisam ja baš toliko mudar da ovako nešto osmislim i napišem... mnogo opširnije i bolje je to opisano u knjizi "Erich Fromm - Umijece ljubavi"... ovo je samo ukratko prepričan-citiran jedan deo knjige koju usput najtoplije preporučujem svima...

Ono što sam hteo da uradim ovim tekstom jeste da pokrenemo raspravu na tu temu, ako ste zainteresovani...

 

Tržišna ekonomija i osećaji....

Koliko se danas ljubav "kupuje i prodaje"?

 

downdload

"Erich Fromm - Umijece ljubavi.pdf"

 

«Prethodni   1 2 3 ... 18 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»