Šuky pisanije

Pa ti znaš da ne mogu ti reći istinu
i ništa do istinu
tako mi Bog pomogao
Odala bi me
Previše bi te bolelo
pa sam je sakrio
Umotao u stotinu oblandi
da je i ne osetiš
Znaš da pesme su laž
i priče su sve izmišljene
Znaš da umetnost je lep način
da se prikrije istina
Ona gola istina što ima korbač* u rukama
i udara po najslabijim delovima duše
ostavljajući ožiljke za večnost
Pa kako bih ikad mogao da udarim te njime

Zato tako hodam
i gledam tvoje korake sa divljenjem
Zato tako maštam
i gledam tvoje oči očaran
Zato tako sviram
tvojim telom kao violinom

*korbač - vrsta jako tvrdog i oštrog kočijaškog biča

ležim na trotoaru, ugruvan

pobesneo šaman skakutao je oko mene

nekoliko zmija uvijalo se oko mog straha

nema mesta gde se možeš sakriti od sebe

vidjeh sinove gde se utrkuju

koji će više doskočiti svome ocu

ćerke se dovijaše majčinskoj lepoti

ležim na trotarau, ugruvan

strujanje vode podzemna kanalizacija

smeće u uglovima ulice

hiljade užubranih koraka pretrčava preko mog lica

vidjeh svetiljke upaljene na mesečini

svitce koji hitaše jačoj svetlosti

sjedinjenje

Ceo ljudski vek je, ništa drugo do, priprema za smrt, priprema za večnost. Večnost je neminovnost. Ne možeš je izbeći, možeš samo potvrditi svojim životom gde ćeš je provesti. Iako je uvaženo mišljenje danas da je problem sa svetom to što nema vere ili ateizma, i to što je moral bačen na kolena, to u stvari nije tačno. Problem kao što je pogrešna vera, a danas se tako često čuje kako je pogrešno ovo ili ono verovanje, u stvari ne postoji. Problem sa verom je što se ne veruje ni u šta. Bukvalno, nema ni jedne jedine stvari u koju današnji čovek veruje. A sporne tačke, kao što su evolucija, kreacionizam, ispovedanje vere, običaji... su tako smešne da je više nego žalosno posmatrati svo to neverje. Neverje koje počinje od toga ne veruješ samom sebi i svojoj porodici, svojim bližnjima, pa onda i ostatku sveta. Neverje se proteže duž celog puta kojim ide današnji čovek. Neverovanje je sam vrh današnje civilizacije. I to je najveći problem. Jedini. Od tog neverja su svi ostali kao deca od jednog roditelja.

Ponekad mi se čini da je celokupno stanje današnjeg čoveka iscenirano i brižljivo isplanirano. Negde. Neko je radio na tome da se ovako bude. Ne verujem da to iko zna gde, sem onih par ljudi u senci koji znaju zašto je danas sve ovako kako jeste. Možete reći da sam paranoični teoretičar zavere. Ali ja zaista ne vidim nikakvo drugo rešenje ni objašnjenje, zašto je tako kako jeste. Da li su ti zavernici, prosti ljudi koje viđamo svaki dan u njihovim velikim automobilima koji sebe nazivaju biznismeni i koji prodaju i kupuju sve, pa su nekako uspeli da ubede i ostatak čovečanstva da kupuje i prodaje sve, a koji usput i nisu svesni svoje zavere ni toga šta rade... Ili je to neka tajna grupa ljudi kojima je cilj potpuna kontrola celog sveta... Nevažno je u suštini, ono što je važno i što mene žalosti je što sve manje i manje ima otpora celom tom monstruoznom sistemu koji je ustanovljen. Evo ti jedan primer; ti imaš svoje ime i prezime koje si dobio na rođenju, zašto ti je onda potrebna lična karta? Ausvajs, a? Ali nije ni to dobar primer, morao bi se zaista mnogo pomučiti i razmisliti zašto ti treba lična karta? Pravi primer bi bio recimo da probaš nešto da uradiš bilo gde i u bilo kojoj instituciji bez JMBG-a. Kaži, ja sam taj i taj, nemam svoj broj i hoću to i to. Nemam matični broj i tačka. Svaka institucija bi te izbacila napolje. Nemaš svoj broj, kakav bezobrazluk. Ali pogledaj samo ime, JEDINSTVENI matični BROJ građana. Jedinstven si, imaš svoj jedinstveni broj, to što ga i svi ostali imaju ne potresa nikog, bitno je da je tvoj jedinstven, takvog još jednog nema, čak ni jednojajčani blizanci nemaju isti broj. I to je danas sasvim normalo, da imaš svoj broj. Uskoro će isto tako biti normalno da imaš istetoviran svoj bar-kod na ruci ili negde, preko kog će neka svetska globalna internet mreža znati prepoznati te ko si i šta si, a dokona sekretarica će možda zaboraviti da upiše da nisi terorista. Sve ćeš pogodnosti imati tim bar-kodom, ili čipom, ili šta već smisle; kao što su povlašćeni danas oni koji imaju JMBG u odnosu na one koji ga nemaju. Siguran da si deo sistema iz kojeg više nećeš moći da izađeš. Sistema potpune kontrole. Kome je toliko stalo da se sve o nekom čoveku upiše na jedno mesto negde na njegovom telu, i da se ima tako lak pristup celoj imovini i psiho-fizičkom stanju nekog čoveka? Kome je stalo do te sveukupne kontrole?

Imaš li ti neko objašnjenje?

Neverje! To je jedino objašnjenje. Niko nikom ne veruje, zato su potrebna dokumenta da dokažeš da si ti ustvari ti. Neverovatna stvar. Zašto je potrebno da dokažeš nekome da si ti ti?! Jer ti niko ne veruje na reč. Ali će da ti poveruje ako to isto imaš crno na belo. Jednostavno neverje. Ako ne veruješ u nečiji identitet, u njegovo ime i prezime, kako ćeš poverovati u nečiju dobronamernost. A da ne govorimo o nečijem karakteru ili nečijim osobinama.

Vera je sve. Sve ono što čini jednog čoveka čovekom jeste vera. Sve polazi od vere i sve se završava verom. Kako? Jer nema stvari koja se može dokazati! Ni jedna jedina stvar kakva ona god bila nije dokaziva?! Ako niko ne veruje u te dokaze. Možete tvrditi da se supermen i biti supermen, ali ako niko ne veruje u to, ništa ste. Možete tvrditi i dokazivati da ste Pera Perić, ali ako vam niko ne veruje... Izvini bratac! I najprostija matematika se zasniva na veri. Vera da je 1=1 (jedan je jednako jedan) je osnova matematike. Zamislite da je 1=3, kao u hrišćanstvu. I svaki put kad imate jedinicu vi možete da stavite dvojku ili trojku i nećete pogrešiti. Kakva bi ta matematika bila zapitajte se?! I ne samo matemamatika, već svaka nauka, svaki pogled, svaka filozofija počinje od toga da su one najosnovnije i najbazičnije stvari tačne, nesumnjivo tačne. Bazične istine koje su isto tako nedokazive jer prosto jesu.

Jedan jeste jednako jedan.

Ili nije?!

obući ću ti one papučice šetalice

i onu lepu majicu što liči na suknjicu

da možeš da se pokažeš pred drugaricama

kako imaš lepe kikice

i trakice crvene u kosi

a one nemaju

i onda možeš da im se isplaziš

nja nja njaaaa

pa da budeš k'o za priredbu

onda možeš da me zadirkuješ

"što stojiš tu, beži od mene"

Dragon: sviđa mi se što si napisala, zaista je lepo, prilično osećajno

Maja: Milo mi je da ti se sviđa. "Prilično osećajno"? A kako bi izgledalo da je osećajno??

Dragon: znao sam da ćeš se uhvatiti za to, čak mi je palo na pamet da ćeš reći, zar nisu i ostale stvari osećajne?

Maja: Nisam to rekla

Dragon: Prilično osećajno i tačka

Maja: ....

Dragon:

Maja: Uobraženko....

Dragon:  

Maja: Nabavi naočari, postaješ zrikav...

Dragon: evo ih naočari

Maja: Cool

Dragon:

Maja: Ajde da vidim komentar na pesmu, ali moliću da nije samo osmeh. Bar 3 pisca osećaju kome je pesma napisana... jedna se već javila

Dragon: jel? Koja tri, navedi ih da im skinem skalp

Maja: Ne bi im lepo pristajalo da budu bez skalpa

Dragon: pa dobro, onda neću da im skinem skalp, ovaj put

Maja: Baš imaš agresivne misli

Dragon: ma nisam to ja, to su misli ili jedan od onih hiljadu Dragona, pitaj Boga koji ti se sad javio

Maja: Smanji taj broj

Dragon: dobro, ima ih 756... ok, ima ih 649... imaš ti neku ponudu?

Maja: ima ih tri

Dragon: misliš? Pesnik, mudrac i onaj treći što se smeje ko lud na brašno. A  šta je sa onim što se je mrgud?

Maja: Vrckavko mudrovčić to je treći. Mrgud je u drugome

Dragon: au, nezgodna rabota

Maja: a ja volim da se nadvrckujem, tj šalim sa trećim i volim da čitam pesme prvog i da mi priča što zna onaj drugi... svaki ima svoje vreme kod mene

Dragon: ma jel? A kada će biti moje vreme, m?jer su ova trojica dosadna ko vaške, stalno nešto smišljaju i razmišljaju, ne bi bilo loše da i ja nekad dođem do izražaja, inače ostavljam mikrofon dosta mi je svega

Maja: To si sve ti, i sve je to tvoje vreme! a ja pokušavam da isteram napolje četvrtog, koji spava iza njih trojice i čeka trenutak da raširi krila

Dragon: eto vidiš da ima i četvrti

Maja: Vidim i osećam tog četvrtog i njegovo će vreme doći, a ja se celo vreme smejem baš njemu. I ne cmizdri... ne stoji ti lepo uz oči

Dragon: sve ću da ih izbacim napolje, jer ne plaćaju kiriju, a prave mi mnogo problema

Maja: Tu si u pravu. Evo, za početak, ja večeras četvrtog vodim na ples, a ti za to vreme rasteraj onu trojicu

Dragon: ajde polako sakupljaj te papire i pesme i te džvrljotine i kupi stvari stari, štap preko ramena i putuj. Ajde ajde polako, nema više, šta je bilo bilo je, sad je dosta. I ti, i ti, ne gledaj me tako, kupi te knjige sa polica i polako se pakuj; ajde, ajde idemo momci, stan i ceo prostor dobaija ovaj četvrti, tako je odlučeno testamentom o nasledstvu. Ajmo ostali, pakuj se, i požuri sa pakovanjem nema više cimerisanja.ŠLUS!!!

Maja: Vidim da praviš post za danas, u 4 ruke...sjajno!!! "Razgovor ugodni naroda slovinskoga". Jeste to pisao Kačić, ali može i udvoje...

Dragon: imam post za danas, kratku pesmu

Maja:

Dragon: ajde malo se odobrovolji, treba da iselimo ovu trojicu znaš koji je to posao, nemoj sad da mi se nešto tu ovo ono i tako to na tu temu

Maja: Sam si kriv! Ajde prvi, spakuj prnjice, dosta si ovde stanovao!

Dragon: jeste, dosta više pesama i koještarija, nema više pisanja, skupljaj taj krš

Maja: Drugi, mudruješ mnogo, prviše, život prolazi pored tebe, ni vilu Ravijojlu ne bi video da ti oko očiju maše!

Dragon: i put pod noge, jeste, tako je, jel vidiš kako ona lepo govori, ajde ajde, dosta je bilo, sad malo dela, nema više priče!

Maja: Treći, dosta smejanja bez pokrića i skidanja skalpa kome ne treba! Nauči da je život i veoma neozbiljan i veoma ozbiljan i probaj da ne mešaš babe i žabe, kruške i bundeve, a još manje princeze i kurvice...

Dragon: jeste, tako je dosta bre, mislim, svima se smeješ, a svi to ne zaslužuju, namršti se ponekad čisto zbog radi babinog zdravlja

Maja: Nego lepo na jedno školovanje kod nekog tipa Đorđa Balaševića, naprimer, pa se vrati sa diplomom na kojoj piše "Znam da živim"

Dragon: a da, šta ćemo sa ovim četvrtim, njega baš i nisam toliko često sretao, samo da se ne pojavi još neki, ono sakriven u špajzu ili zaboravljen na tavanu.

Maja: Četvrti, polako se izvuci. Nisu otišli? Sad će, kupe se, nije ni njima lako. Da vidim gde si sakrio krila? Spakovana uredno, mislio si da ti nikad neće trebati? Greška, momče, greška, videla sam ih celo vreme kako si ih ispeglao i složio, za neka nemoguća nebuduća vremena. E, pa vreme je došlo. Vadi ih iz pliišane kutije, na vazduhu raširi, unesi vetar i dugu i ptičji poj, i poleti pod oblake, neka ti samo Himalaje budu mera visine. Peti se negde komeša, hteo bi i on da nešto kaže, ali njemu sam zalupila vrata pred nosom, nos razbijen, nikad više na ova vrata neće kucnuti!

Dragon: taj bi mogao biti problem, znaš, ako se naljuti i vrati se ponovo da se sveti što smo ga tako izlemali i ponizili

Maja: Neće. Ja sam za takve lek. Četvrti, jesi li spreman? Nesiguran? Daj mi ruku. Odavno mi je Zvončica vilinski prah poklonila, kaže, znam da letim i bez njega, ali eto da mi se nađe za nekog početnika...i krećemo. Ne plaši se, možeš zatvoriti oči pri poletanju, ali onda ih otvori. Gledaj, ovo je tvoja Zemlja! Gledaj, kako je lepa! Šta li sve do sada nisi video! Šta sve nisi doživeo! Koliko si ljubavi propustio?Mnogo sitnih? Nećemo ih ni brojati. Jednu veliku? Pravu? Onu koja od dečaka pravi muškarca? Eno je, pogledaj, pored izvora kao Lepa protina kći. Ali ti je nećeš samo gledati sakriven u trsku i šaš, nego ćeš prići i nećeš dozvoliti da tamo neki svatovi dođu po nju. Namestićeš onaj svoj osmeh neodoljivi, onaj na koji pada sve što suknjicu nosi, i pružiti belu ružu, sa suzama rose po nežnim laticama, i ona će znati sve tvoje snove i sve tvoje želje...a od toga trena nema više dvoje, jesi li čuo? Samo jedno. Ta tvoja krila su jaka, moćna, dodala sam još malo vilinskog praha, i držaće vas doveka. Sklanjam se, naučio si sve, učeniče moj! Poletite zajedno! I nikad više da ne vidim suzu, i nikad više da mi ne pomeneš neprospavane noći...treći, odsada si dvojnost ljubavi, i to je tvoje ime. Poletite!

Dragon: SJAJNA SI!!! DIVNA SI ZAISTA!!!

Znam ja šta ti je! Dupe ti je zinulo k'o ajkula. Koja bre ajkula?! O čemu ti to. Sad je krajnje vreme da te izbacimo napolje. Kako se recimo stvari ovde brišu? Zna li neko? Ima li načina. Neke sitnice bih da zaboravim ako je moguće. Nevolja je u tome što to i nije bila ajkula. Bar ne uvek. Znaš, ajkula se najede, pa onda samo pliva. A dupe ko dupe, nikad dosta. Zato ga i ne treba brisati. Čak iako su misli ne treba ih brisati. Ma daj sad, ko bi živeo u tom smradu? Čistiti, čistiti... Čistota je najvažnija. Cela trka je oko toga ko je čistiji pa sad šta god dodao... Npr. čist srbin, čist građanin, čist seljak, čist vernik, čist nevernik, čist peder... Ne može bre sad nešto na pola. Ili jesi il' te nema. Levo ili desno. Znaš kao dve polutke, takoreći kriškice...

Lepo reče čovek da nikad ne hebeš većeg ludaka od sebe niti da se kačiš sa onim ko ima više problema nego ti. Ma da?! A šta ako?! M?! Znaš, ipak! Koji bre ipak??? NE!!! Prosto NE! Koje od ta dva slova ne razumeš N ili E. Ne razumem ono desno. Liči mi na kriškice. A tebi? Bla truć. Ugledaj se malo na ljude. Čak iako skoro nisam sreo čoveka. Samo tako, sve daj na sprdnju i zajebanciju. Znaš kakav stav imaš prema okolini takav će stav okolina i da zauzme prema tebi. Šta si ti sad, neki filozof jel? Pa ne! Nego prosto je tako. Ako se sprdaš sa svim i svačim na kraju će se svi sprdati sa tobom. Šta seješ to ćeš i žnjati. Ja pšenicu sejem a Fridrih mi Niče. Da, da... Izmislio si toplu vodu, ajde sad. Šta smo mi posejali kad ništa ne žanjemo? Lenjost si posejao, teško lenčarenje, preteško... Pa sad žanješ prazno polje. Ladovinu. Što i nije tako loše. Pa jeste, loše je, svi imaju nešto na svojoj njivi, ti čak ni korov. Treba da se i njiva čisti. Da se plevi. Mukotrpan rad. Zarad torbe bratac. Zamisli, sneg veje a ti sediš pored šporeta sa čajem. A tamo negde se kuvaju rebarca. Pa rebarca se ne žanju. Rebarca idu uz polutkice, takoreći kriškice.

Brašunaste igrice, zamišljene individue. Što brašunaste? Kao brašno, pa brašunaste, valjda zbog toga. Pepljave. Kao one pantalone što nose dokoni studenti. Studenti sa izgovorom. Što traće život? Pa studiraju! Kad će da završe studije? Pa to je već brašunasto, onako zamišljeno. Kredibilitet. Ma ne nego izmotavanje i bežanje od obaveze. Od najveće obaveze. Preuzeti odgovornost za sopstveni život. Strah i trepet je to. Evo Junga ili Frojda, tres po glavi roditeljima. Ovde onde, koje kude, pogrešili ste. Upropastili me. A ti? Koga ćeš upropastiti. Nekolicinu studenata. Znaš kako je privlačna ideja, da znaš nešto zaista posebno. Zamisli upućen si u stvari detaljnije i pobliže. Ako ništa, znaš gde je studentski trg. A to je privilegija bato. Privilegija kao socijala, a tamo socijalni program. Polutkice, takoreći kriškice.

okreni glavu

kao da ti vade krv

a ti redovno padaš

u nesvest

okreni glavu

jebale vas vaše bitke

i ratovi

i igre

kad će moje želje

doći na red

Ako ste za igru.

AUKCIJA

(apropo Teatar duša)

pravila igre
svi imaju pravo učešća na aukciji
svi ste ovde aukcionari i kupci
ovde nudite i kupujete
kad dajete ponude ili iznosite predmete na akuciju trudite se da ponude i predmeti imaju samo imena tj. nazive
kad prihvatite nečiju ponudu ili neko prihvati vašu tada "isplaćujete" ili "predajete" potpunu stvar (npr. ako ste ponudili "sinoćni san" i neko je ponudio nešto za njega i vi ste prihvatili ponudu onda prihvaćajući ponudu trebate da "otvorite" predmet npr. da ispričate san u celosti)
ponudite sve neobične i iz vaše mašte izvađene stvari, osećaje, misli ili samu maštu možda, bilo šta zašta mislite da bi moglo privući pažnju nekog zainteresovanog kupca
ne dolaze u obzir realni premeti, niti lične predaje
sve transakcije obavljaju se isključivo na blogu i javno
uspešan ste aukcionar ako prodate i kupite makar po jedan predmet
(igru možemo nastaviti ako ste zainteresovani na ovaj način, onaj ko "proda" i "kupi" najviše predmeta biće proglašen za pobednika i sledeći vodi aukciju na svom "terenu")

AUKCIJA TRAJE DO DALJNJEG

DAKLE
NUDIM NA AUKCIJU JEDAN BIVŠI SAN, SAT KOJI MERI VREME OD SASTANKA DO RASTANKA I JEDNO POKVARENO SEĆANJE.
Da čujem ponude. I da vidim šta nudite iz sopstvene kolekcije.

Narode, narode!!!

Čujte i počujte!!!

U saradnji sa Mandrak72 i idejom na tekst Teatar duša (poželjno je pročitati ga da biste imali ideju o kakvoj se aukciji radi)

zakazujem u ponedeljak  03. avgusta tekuće godine s početkom u 15.00 na adresi Blog.co.yu (kod Šuky-a)

AUKCIJU

spremite da date na aukciju sve neobične i iz vaše mašte izvađene stvari, osećaje, misli ili samu maštu možda... bilo šta zašta mislite da bi moglo privući pažnju nekog zainteresovanog kupca

pravila aukcije će biti naknadno objavljena na dan aukcijske prodaje

nadam se da ćemo se lepo zabaviti

i znaš šta mi je rekla

ne može da dočeka

kad će da se vidi sa mnom

tamo negde u proleće 2057-8 g.

nije baš sigurna

sve će mi ispričati

a ima toliko toga da mi kaže

pa nismo se videli decenijama

evo

samo da joj prođe ova gužva

oko projekata, posla, obaveza

pa naći će ona vremena za mene

ih! još pitaš