06 Jan, 2012 18:54
Svratih samo da vas sve izljubim...
19 Dec, 2011 07:00
Posebne čestitke i blagodarnost najdražoj kumi
neka ti je srećno, dugovečno i Bogom blagosloveno
radost kuću neka ti krasi
SREĆNA SLAVA!!!
16 Dec, 2011 14:00
Kako izgleda uhvatiti trenutak u kom se nalazi večnost?
Osuđeni smo jedni na druge, bez prava na žalbu, i u toj osudi možemo uživati ili proći golgotu. Jer ljudi smo takvi, da napravimo sunce u sobi i da mesec zakrvavimo. Tako malo slavimo život, toliko preterujemo sa strahom od smrti. Kako slabo znamo svoje puteve i koliko malo vidimo svoje saborce.
U svečanoj sali vladao je žamor koji je utišao glas sa mikrofona. Podigni glavu da kažeš svim tim očima, koje se zadubljuju u tvoju dušu a ne dopiru dalje od lica, kako se mimoilazimo na "putevima sećanja", osećajući taj "otisak usana", znajući da "ko sreću traži taj je i nađe". Loše društvo kvari dobre navike, starino. Samo ovde je drukčije, dobro društvo čini da dobre stvari postanu navika, deo nas, "sredom" ili "bilo kojeg dana". "Jesen u meni" je, sve je sazrelo. Kao što veliki pesnik reče: lako ću za nemir, ne mogu da umirim mir. Zato ti govorim da taj "nemir u meni" ne mogu suzdržati. Uzvraćam ti najnežnijim rečima koje muškarac može smisliti. "Kap po kap" dolivam ti svoju ljubav. Čisto da znaš da "sve moje - tvoje je". "Nešto kao bajka", zamisli me tako. I znaćeš da "sutra je novi dan" makar bio i puko "preživljavanje" znaćeš da "kad ostanemo sami", "nemiri" naši će se pretočiti u pokrete. Uplesćemo se i kao "paukova mreža" naši osećaji, reči, misli će se povezati u jednu tačku. Tamo negde "na kraju duge" govorićemo jedno drugom "najljubavnije pesme". "I bi reč" i mi u njoj. "Probudi se", "poljubi me". Dođi u "ulicu moje duše" iz koje "nema izlaza", "ti" "nešto sasvim posebno". Razumeš me, "ravnoteža i druge bajke", "iskušenja" moja "između sreće i tuge" rasuta su "po nisejskim poljima"? "Neću! ništa! više!" sem tebe i naše "ulice ljubavi". Videćeš da ovakva "sećanja ne blede" jer ostaju zapisana. "Blog naš nasušni" za to je kriv. Ostavi drugima ko je važniji "ludi vrabac" ili "cirkuska jahačica". "Moja ljubav" ti daje "zavet"! "Uspomena" koja će ti reći da "nezvani gost" ovde nema šta da traži. Već su samo "oblaci", "tišina i reči" gde gledam te "očima deteta". "Pisanije" će ti pokazati da taj "osmeh srca" i pored "grbe tuge" vredi više od svih reči jer sve što želim je "pokaži mi svoju ljubav".
Okreni se oko sebe, vidiš sve te ruke kako te dozivaju, oči koje te željno isčekuju. Misli koje će stopiti sa tobom. Svi ti stidljivi, odvažni, ljupki osećaji jedva čekaju tvoje društvo.
07 Dec, 2011 16:11
28 Nov, 2011 20:15
POGLEDAJ U POGLEDE
Posted by suky under [Šuky pisanije ][ (72) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
To su samo oči
Prozori u dušu
Tako kažu oni što vide duše
A da li videti pogled kojim te nečija duša gleda
Ili se to samo naša mašta igra sa nama
Čuči u uglu osmeha i mami te
Ni sam ne znam gde.
1.
Znam tvoj pogled
Kad mi je rekao svako ima svoj svet
Da ne vidimo iste boje
Niti nam se nebeske visine smeškaju
Da težiti ne znači i biti
2.
A tvoj mi se čini kao da gleda u neku daleku
Sjajnu tačku
Negde na horizontu života
Tamo gde slava zalazi i svet se pretvara u igru
Gde je crveni tepih postavljen za svakog
3.
O taj pogled najbolje znam
Taj me pravo u srce pogledao
Nit’ da se branim nit’ da odgovorim
Od tad ga pratim kao sunce suncokret
I kao suncokret saginjem glavu kad ga nema
4.
Znam da bi tvoj pogleda mogao reći bilo šta
Nekom kralju, čak i diktatoru
Ali šta reći normalnim ljudima
Kako njih pogledati a da ne posumnjaju
Da žena i pored sveg, treba da bude žena
5.
Znaš, tebe ne smem da gledam ni u pogled
A kamo li u oči
Jer previše vidim sebe, a to je tako bolno
Znaš ti to, zar ne
Vidiš
6.
Kao da nisi sigurna da i takva realnost postoji
Nestvarni ljudi i nestvarne sudbine
A ipak tako živi
Gotovo
Živahni
7.
Oprostiti svima
Zar baš da znaju i da im je oprošteno
Ili ih ostaviti na ulici da se pitaju
Kome sve te blistave figurice
U vetrini
8.
Svet se pomera u stranu pred tvojim pogledom
Jer ti najbolje znaš
Gde se šta nalazi
I gde je sakriveno slatko
Tu negde u tvom rukavu
24 Nov, 2011 16:23
Zbog toga nije ni malo čudno što su svi do jednog pisca najnesrećnija bića na ovom svetu.
Neumitan je zakon akcije i reakcije koji tako nešto sigurno potvrđuje i dokazuje.
Velika većina ljudi na planeti sposobna je svojim očima da vidi zalazak sunca, eventualno da sećanje prizove neku prikačenu asocijaciju uz to i definitivno im negde u glavi proradi alarm da je vreme za počinak, sutra je novi dan.
Jedino je neki pisac sposoban da u zalasku sunca vidi gotovo sve što se u jednom životu može videti. Rađanje i smrt, nadu, poraz i pobedu, ljubav, strah i mrak... I samo tome dodajte mesec, kraj ne možete ni naslutiti.
I ko da im objasni da je to samo zalazak sunca. Sam po sebi isti, danas, juče i sutra.
Ko da im dokaže da to što vide ne postoji nigde do u njhovoj mašti, i da mašta ma koliko ona bila velika i silna ne može usrećiti nikog, čak ni pojedinačno na kratko vreme.
Pa moram u ne